Shutterstock

11:21 Ljubimci 0

Magazin Pas | 22. 08. 2018.

OTKRIVAMO! Imaju li psi šesto čulo?

Mnogi vlasnici spremni su da se zakunu da njihov ljubimac predoseća oluju, nevreme i najavljuje stvari koje tek treba da se dogode. Tvrde da pas prepoznaje osećanja, emocije, ali i da može da postavi „dijagnozu” ljudima  

Nekoliko sekundi pre početka jakog zemljotresakoji je zadesio Severnu Kaliforniju pre nekoliko godina, sigurnosne kamere zabeležile su psa koji panično laje i trči „glavom bez obzira”. Sličnih primera bilo je i uoči velikih poplava, a mnogi vlasnici spremni su da se zakunu da njihov ljubimac predoseća oluju, nevreme i najavljuje stvari koje tek treba da se dogode.

Da pas prepoznaje osećanja, emocije, ali i da može da postavi „dijagnozu” ljudima tvrde gotovo svi koji su koji makar jednom imali blisku vezu s nekim četvoronošcem. Ne postoji naučni dokaz koji bi pokazao da psi zaista imaju „šesto čulo“ kad su u pitanju namere ili ličnosti ljudi, ali postoji dovoljno anegdota koje bi mogle da nas nateraju da se zapitamo.

PREDVIĐANJE ZEMLJOTRESA

Internet anketa u Americi pokazala je da dve trećine vlasnika kućnih ljubimaca misli da njihova životinja može da predvidi loše vreme, dok 43 odsto kaže to isto za loše vesti. Jedan od vlasnika tvrdi da njegov pas reaguje 15 minuta pre zemljotresa i 45 minuta pre grmljavine. 

Vlasnica četvorogodišnje ženke zlatnog retrivera po imenu Lejdi kaže da se njen pas neće ni pomeriti kad joj je pred vratima neko od prijatelja, ali da će reagovati ako je reč o nepoznatoj osobi. Njeno šesto čulo je veoma suptilno, ocenjuje vlasnica. Kada su lekari ovoj ženi pre 18 godina rekli da mora da leži uoči porođaja, njen tadašnji pas Silver ukopao se pored nje i nije hteo da se pomeri.

Dugodlaki minijaturni jazavičar Ema i čivava Bela, ako se sprema oluja postaju bučne i kriju se ispod kreveta, svedoči njihov vlasnik koji veruje da su sve životinje rođene sa šestim čulom, a sklonije su da to pokažu ukoliko su njihove veze s vlasnikom čvršće. U suprotnom, smatra on, ljudi veruju da imaju glupog, lenjog ili bezvrednog psa.

Shutterstock

I dok većina naučnika ne priznaje predosećaje životinja, jedan biolog rešio je da detaljno ispita odakle potiču čudne psihičke sposobnosti naših ljubimaca. Naučnik Rupert Šeldrejk veruje da životinje imaju sposobnosti koje su i ljudi najverovatnije posedovali pre dosta vremena, ali su ih izgubili.

SPASIOCI

Vlasnici kućnih ljubimaca veruju da životinje psihički love njihove namere. Tako je jednu ženu na jugu Francuske od samoubistva spasao njen ljubimac. Naime, žena se povukla u dvorište svoje kuće u mestu Sorg u nameri da puca sebi u srce. U trenutku kad je htela da opali metak, pas je skočio na svoju vlasnicu i puška je opalila, ali je nije pogodila direktno u srce. Priča o jednom od najvernijih pasa na svetu – akiti Hačiku takođe je obišla je svet, a ovaj pas dobio je i spomenik kao odlikovanje za dugogodišnju privrženost svom preminulom vlasniku. Ko ne zna, Hačiko je dolazio na tokijsku metro stanicu u isto vreme punih devet godina, od maja 1925, kada je njegov vlasnik Hidesaburo Ueno umro na radnom mestu. Još jedna dirljiva priča o nemačkom ovčaru Kapitanu iz Argentine raznežila je svet. Kapetan, naime,od smrti svog vlasnika svakog dana u šest sati po podne odlazi na njegov grob i tamo provodi noć. I ljudima i psima zajednička je bol koju osećaju usled gubitka.

NAGON ILI EMOCIJE?

Stručnjaci sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu kažu da je kroz istoriju pas, kao socijalno biće, uvek bio vezan za vlasnika i dom. Kod naših dlakavih prijatelja je potreba za vođom koji ga čuva, hrani i zabavlja opstala do danas.

„Postoje brojne teorije i teze koje pokušavaju da potvrde postojanje osećanja kod pasa, međutim, to nije ljubav, već je stvar prirode, odnosno, kad pas od nekog dobija hranu i pažnju, on će tom čoveku biti bezuslovno naklonjen. Ponašanje Hačika i Kapetana uslovljeno je nagonom zbog gubitka ‘vođe čopora’, pa se ovakve dirljive priče često ponavljaju. Koliko će pas biti privržen čoveku zavisi od toga kakav je vlasnik bio prema njemu”, skeptični su profesori sa Fakulteta u Beogradu.

Na televizijskim kanalima često se emituju dokumentarci o psima koji su svojim postupcima spasli živote svojih vlasnika, pa je i ovaj fenomen predmet stalnih istraživanja. Psi konstantno posmatraju ljude i izuzetno su osetljivi na feromone kojih mi sami nismo svesni, kao i na suptilne facijalne ekspresije i govor tela. Stoga nije toliko nemoguće pomisliti da naši ljubimci možda mogu da osete neku zlu nameru ili lošu ličnost. Naravno, potrebno je u obzir uzeti i ličnost psa. Stidljive kuce verovatno neće uopšte iskazivati emocije prema ljudima, tako da ne možemo da se oslanjamo na njihov sud. Čuvari poput rotvajlera, ovčara i dobermana mogu imati „porodica na prvom, porodica na jedinom mestu“ stav, tako da oni mogu biti uvek sumnjičavi prema strancima, i bez obzira na to što ste srdačni s nekim, to neće mnogo promeniti njihov zaštitnički stav. Još jedna mogućnost odnosi se na to da pas podsvesno oseća nesigurnost i brigu u vezi s nekom osobom i reaguje na to. Takođe, osećaju kako su ljudi raspoloženi i na osnovu dodira, odnosno, kad je dodir jači nego uobičajeno, onda i oni promene svoje ponašanje, menjaju položaj, reže i bune se.

POSEBAN ODNOS SA DECOM

Još jedna tvrdnja koja se pokazala kao istinita, jeste da su psi privrženi deci i da biološki osećaju da treba da ih zaštite. Kad neko u prisustvu psa viče na dete, on će najverovatnije početi da reži i laje, a ukoliko čovek preteći podigne ruku ka detetu, često se dešava i da ga pas napadne. Nagon da štite decu psima se prenosi genetski.

Često se dešavalo da pas spase život vlasniku upozoravajući ga na zdravstveni problem, čak i pre nego što se pojavi. Oni mogu, na osnovu ponašanja, da upozore dijabetičara na visok ili nizak nivo šećara u krvi pre nego što osoba počne da oseća bilo kakve simptome. Takođe, psi mogu da upozore ljude na visok krvni pritisak, pa čak i na srčani napad.

EPILEPSIJA

Najčešći su, možda, ljubimci koji kao da znaju kad će njihovi vlasnici imati epileptični napad. Epilepsija, najednostavnije objašnjeno, neka je vrsta privremenog kratkog spoja u mozgu, što dovodi do grčeva, otežanog disanja i ponekad gubitka svesti. Da li se radi o pravom predosećaju koji ljubimac oseća pre takvog napada, ili je izuzetno osetljiv na neznatna podrhtavanja mišića, suptilne promene u ponašanju ili na mirise kojih žrtva nije svesna minutima pre nego što dođe do napada?

MOGU DA NANJUŠE RAK

Specijalista za rak dr Leonard Lichtenfeld, koji je pisao o ovom fenomenu na blogu Američkog društva za bolesti raka, priznao je da se smejao kad je prvi put čitao studiju koja govori o psima koji mogu da nanjuše rak. Međutim, kad su se pojavile mnoge studije o ovoj temi, i ovaj naučnik promenio je mišljenje.

Naime, neželjeno oslobađanje isparljivh organskih jedinjenja (VOCs) u atmosferu predstavlja opasnost po zdravlje i životnu sredinu. Zbog svog specifičnog čula mirisa psi mogu da otkriju VOCs u izuzetno malim količinama. Na osnovu ovih saznanja, nekoliko istraživača, u poslednjih deset godina, uspešno je obučilo pse da nanjuše rak. Prva studija izvedena je 2004. godine u Engleskoj i bila objavljena u britanskom medicinskom časopisu. Šest pasa trebalo je da onjuši urin koji je pripadao pacijentima koji imaju rak prostate. Stopa uspešnosti od 41% nije bila neverovatna, ali je bila veća za 14% od istraživačke procene. Od tada, psi su povećali stopu uspešnosti redovnim prepoznavanjem drugih oblika raka, uključujući rak kože, pluća, dojke… Dve godine posle eksperimenta s karcinomom bešike, naučnici Pine Street Foundation iz Kalifornije obučili su pse da nanjuše rak dojke i rak pluća. Umesto urina, psi su njuškali dah pacijenata. Rezultati su bili zapanjujući – stopa uspešnosti bila je 88% kod otkrivanja raka dojke i 97% kod raka pluća. Najimpresivniji rezultati zabeleženi su 2011. godine u Japanu, kad su psi na osnovu daha pacijenata otkrili rak debelog creva. Stopa uspešnosti bila je 98%. To se pokazalo tačnijim od tradicionalnih dijagnostičkih testova otkrivanja ove vrste bolesti.

Do sada je fenomen „njuškanja“ korišćen samo u istraživačkom smislu, ali naučnici se nadaju da će u budućnosti psi uspešno pomagati u otkrivanju zdravstvenih problema kod čoveka.

NJUŠKANJEM DO DIJAGNOZE

Pored otkrivanja raka, pas može da oseti i druge bolesti. Ljubimci na osnovu ponašanja svog vlasnika mogu da osete kad nešto nije u redu. Kad se radi o osobama sa psihološkim problemima, kao što je PTSP, ili poremećaj anksioznosti, psi, kroz govor tela i ponašanje vlasnika prepoznaju i daju do znanja drugim ljudima da se njihov vlasnik ne oseća dobro.

 

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]