Shutterstock

13:40 Ljubimci 0

Magazin Mačka | 18. 10. 2018.

ISTRŽUJEMO: Mogu li pas i mačka biti prijatelji?

Kao pas i mačka – za ovu izreku znamo svi, i najčešće je koristimo kada želimo da opišemo neki izrazito netrpeljiv međuljudski odnos. Međutim, da li se kuce i mace baš toliko ne vole?

Neprijateljstvo između ove dve vrste jedan je od najstarijih stereotipa na svetu. Izreka „vole se kao pas i mačka” postoji vekovima i svakako nije nastala bez povoda.

Borba

Većina mačaka „ne miriše” pse preterano, a psi, s druge strane, uživaju u svakoj prilici da jure za bilo čime što beži – bila to veverica ili mačka. Kao i većina izreka i narodnih umotvorina, i ova o „prijateljstvu” pasa i mačaka u vezi je sa (relativno) davno prošlim vremenima. Sve do 19. veka ljudi nisu vodili brigu o psima, a posebno ne o mačkama. Oni su u velikom broju lutali ulicama, a razmnožavali su se mahom slobodno i neograničeno. Borba za ostatke hrane koje su nalazili na ulici često je bila oštra. Svađa dva psa obično se završavala bez pravog okršaja jer su psi od vukova nasledili sofisticirane signale kojima su davali jedan drugom do znanja kad žele da se povuku jer je oponent suviše zastrašujući i dominantniji. Mačke, čiji su preci bili samotnjaci, nisu se previše oslanjale na takve signale, a priroda nije omogućila ovim dvema vrstama da međusobno komuniciraju. Zato su borbe često bile neizbežne.

Kandže VS zubi

I stil borbe ovih dveju životinja sasvim je različit – mačke radije koriste oštre kandže, dok psi, koji stalno otupljuju svoje kandže prilikom trčanja, preferiraju zube i snažne vilice. I jedni i drugi nastoje da protivnika zastraše vokalno, lajanjem i režanjem, odnosno frktanjem i šištanjem. Kao konačni ishod imamo glasan okršaj koji će sigurno privući mnogo pažnje. I zato, kad se zapitamo da li su pas i mačka prirodni neprijatelji, najbolji odgovor glasi – verovatno su nekad bili.

Shutterstock

Kućni ljubimci

Kad je reč o odnosima s ljudima, mačke su – „padobranci”. Psi su pripitomljeni, prema poslednjim istraživanjima, pre više od 27.000 godina. Bez obzira na to kakav su psi odnos imali s ljudima u tim ranim danima, izvesno je da su već uveliko igrali važnu ulogu u našim životima u trenutku kad su nam se pridružile mačke. Mačke su počele da se šunjaju oko naših ognjišta „tek” pre oko 10.000 godina. I to iz čistog oportunizma – tadašnja ljudska navika skladištenja hrane dovela je do razmnožavanja kućnih miševa, koji su postali ozbiljna napast. Malo je dokaza da su ljudi uistinu voleli mačke (izuzev toga što su cenili ambare i ostave oslobođene od miševa) bar još 4.000 godina. Tek tada nailazimo na dokaze sklonosti prema mačkama, koje su ostavili stari Egipćani.

Konkurencija

Nije teško zaključiti da uslovi za pse i mačke nisu bili sasvim jednaki. U konkurenciji za jestive otpatke, zahvaljujući ljudima, primat su definitivno imali psi. Mnogo ozbiljniji problem (za mačke) bio je to što su psi predstavljali veliku opasnost za mačiće. Mačke su morale da ostavljaju potomke da bi išle u potragu za hranom, a izgladneli psi nisu mnogo birali šta jedu. Mačke su zato morale da se potrude da dobro sakriju mačiće, ali i da pokušaju da razviju što veći strah kod komšijskih pasa. Psi još uvek jure mačke, a one neće propustiti priliku da se okrenu i dobro ih zahvate kandžama po njušci.

Ali ljubav je moguća

Uprkos „mračnoj” prošlosti, danas sve izgleda dosta drugačije i nije retkost da u domovima u kojima žive obe vrste vladaju sklad, prijateljstvo, ljubav i razumevanje, iako to često zahteva izvestan napor i prilagođavanje.

Socijalizacija

Kučići i mačići tokom razvoja prolaze kroz period socijalizacije, kad uče ne samo kako da se ponašaju prema ljudima, već i prema pripadnicima svoje ili druge vrste.  U slučaju da kuče (ili mače) odrasta uz dobroćudnog pripadnika druge vrste, ako samo budu jedno blizu drugom, bez neprijatnih posledica, i to tokom senzitivnog perioda (4–8 nedelja za mace, 5–12 nedelja za kuce), neće se ni kao odrasli bojati pripadnika druge vrste ili ih napadati.

Saveti       

Ako već imate psa, a želite da nabavite macu (ili obrnuto), budite oprezni jer i samo nestašan pas lako može ozbiljno da povredi mačku (posebno ako je reč o mladoj životinji). Evo najvažnijih saveta kako da ih priviknete jedno na drugo:

Najvažnije je da pas nauči osnovne komande, ako ih ne zna – sedi, čekaj, dođi… To je važno da biste mogli da kontrolišete situaciju prilikom prvog susreta.
Prvi korak ka upoznavanju jeste navikavanje na miris novog „cimera”. Neka na smenu borave u istoj prostoriji kako bi se privikavali na to da u porodici postoji još neko osim njih. Kada se naviknu na to, spremni su na sledeći korak.
Pokušajte s kontrolisanim susretom licem u lice. Psu stavite povodac, neka sedne pored vas i dajte mu poslasticu. Neka drugi član porodice ili prijatelj na drugi kraj prostorije dovede mačku i takođe joj da hranu. Držite ih na bezbednoj udaljenosti i imajte u vidu da je više kratkih susreta bolje nego manje dugih. Ponavljajte ovo sve dok se pas i mačka ne naviknu na prisustvo ovog drugog i počnu da prihvataju drugu životinju u prostoriji bez straha, agresije i drugih oblika neželjenog ponašanja.

Sledeći korak je da dozvolite mački da „istraži” psa u svom ritmu i po svojoj volji, dok je on još na povocu i sedi po vašoj komandi. Ako ustane, obuzdajte ga, a onda ga nagradite što vas je poslušao. Ako mačka pobegne ili postane agresivna, to znači da prebrzo napredujete i da bi trebalo da usporite.
Pas mora da nauči da se sa mačkom ne može ponašati kao s drugim psima i da ne sme biti grub. Potrudite se da ohrabrujete pozitivno ponašanje, a ne da ga kažnjavate kad god je maca u prostoriji jer tako možete da proizvedete kontraefekat.
Sve dok ne budete sigurni da su pas i mačka prihvatili jedno drugo, ne ostavljajte ih nasamo. Kada je pas pušten s povoca, uverite se da mačka ima gde da pobegne u slučaju da je on napadne.
Ako upoznavanje krene po zlu, potražite pomoć profesionalca i nemojte se obeshrabriti, jer stručnjaci tvrde – gotovo da nema psa i mačke koji ne mogu da postanu prijatelji.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]