Public

18:33 Porodica 0

žena.rs/informer.rs | 30. 01. 2016.

VASPITNE ĆUŠKE Da je u redu da udarite dete?

Pljeskanje po guzi ili popularno zvana „vaspitna mera“ oduvek izaziva polemike i podeljenja mišljenja, a Ronald Pajs, profesor psihijatrije sa SUNY medicinskog Univerziteta, dao je svoj sud o tome da li je prihvatljivo povremeno izudarati dete zbog nedoličnog ponašanja

Za vreme predsedničke kampanje jedan od senatora, Ted Kruz, javno je rekao: „Ako moja ćerka Ketrin (5), kaže nešto za šta zna da nije tačno, za to dobije batine“.

Nedavno u Kanadi, nakon zahteva Komisije za istinu i pomirenje, liberalna vlada je obećala da će ukinuti pravo roditelja da fizički disciplinuju svoju decu, a sudeći po nedavnom članku u „Washington Post-u“, Amerika sve manje i manje podržava udaranje dece, ali veliki broj Amerikanaca to i dalje čini.

Kako stoje stvari u Srbiji?

O ovoj temi bilo je reči i kod nas. Krajem 2014. godine veliku prašinu podigao je nacrt građanskog zakonika kojim je predviđena zabrana svakog zlostavljanja deteta, uključujući i fizičko kažnjavanje. Zakon je predvideo i da deca u Srbiji mogu da prijave roditelje koji ih fizički kažnjavaju. U tom slučaju Centar za socijalni rad prvo će upozoriti roditelje, a ako se kažnjavanje nastavi, socijalni radnici će ih uputiti u porodično savetovalište. Ako rad sa roditeljima ne urodi plodom, krajnja mera je oduzimanje deteta.

Pa, da li je u redu povremeno izudarati dete koje se ne ponaša kako treba?

- Da se odmah razumemo, moja supruga i ja nemamo dece i ja se trudim da ne osuđujem parove čija deca imaju velike probleme sa ponašanjem. Ali, kao psihijatar ne mogu da ignorišem činjenicu da fizičko kažnjavanje koje uključuje batine uzima veliki danak na mentalno zdravlje dece - kaže Ronald Prajs.

U pregledu zakona o fizičkom kažnjavanju u SAD, profesor psihijatrije Majkl Noks sa Univerziteta iz Toleda, primetio je frapantnu ironiju po pitanju stava Amerike prema ovakvom vidu kažnjavanja: „U SAD je protivzakonito udarati zatvorenike, kriminalce i ostale odrasle osobe. Ironično, jedina ljudska bića koje je i dalje legalno tući su oni najranjiviji pripadnici društva, oni koje bismo trebali da štitimo – deca“.

Noks, kao i mnogi drugi eksperti za mentalno zdravlje, ističe jaku vezu između fizičkog kažnjavanja i zlostavljanja dece i kaže da su batine često prvi korak u ciklusu zlostavljanja. Ono što može na početku biti dobronamerna želja roditelja da disciplinuju svoje dete, često se završava izlivima besa roditelja i sve jače udarce.

Nije u pitanju to da su roditelji po prirodi „zli“ ili „zlostavljači dece“ već ih često stres dovodi do tačke pucanja i oni naprosto nisu u tom trenutku svesni da postoje i druge metode kažnjavanja. Na primer, oduzimanje pojedinih privilegija i pozitivno isticanje dečjeg primernog ponašanja.

Ima dosta beleški o psihološkom uticaju na decu koja trpe fizičko kažnjavanje.

Nacionalna asocijacija pedijatrijskih praktičara izdala je 2011. godine saopštenje u kome ističu: „Fizičko kažnjavanje predstavlja jak faktor rizika za decu koja kasnije razvijaju impulsivno i asocijalno ponašanje, a deca koja često trpe ovakav tip kažnjavanja imaju veće predispozicije da se u odraslom dobu ponašaju nasilnički“.

Sličnu objavu dala je i Američka akademija za dečiju i adolescentsku psihijatriju 2012. godine: „Iako fizičko kažnjavanje može da ima veliki uticaj na trenutnu promenu ponašanja deteta, na duže staze je potpuno neefektivno“.

Ukratko, ako izudarate dete to će vam pomoći samo u tom trenutku, ali na neki duži period vremena, batine će se pokazati kao veoma loša metoda. Dete koje često trpi fizičko kažnjavanje uči da je sila jedini metod za rešavanje problema.

Ali čekajte malo: zar nema nekih izuzetaka u ovim opštim istraživanjima? Da li postoje prilike u kojima poneki udarac po zadnjici može da pomogne da se popravi neprimerno ponašanje deteta, ili barem da mu ne nanese neku značajnu štetu?

Mnogi roditelji misle tako, ali većina eksperata tvrdi da ima jako malo dokaza da potvrdi ove navode. Shodno tome, doktorka Mardžori Guno i Keri Li Mariner, objavile su studiju 1997. godine u kojoj navode da su za većinu dece, tvrdnje da batine izazivaju agresivno ponašanje, potpuno neosnovane.

One tvrde da efekti batina zavise od „značenja“ koje im deca pripisuju. Na primer, ako deca doživljavaju batine kao vid roditeljske agresije, to može da utiče na kasnije agresivno ponašanje deteta. Ipak, mnogi roditelji istakli su da do batina uvek dovodi loše ponašanje dece, a ne obrnuto.

Uprkos tome, u zajednici mentalnog zdravlja postoji opšta saglasnost da svaki vid mentalnog kažnjavanja može ostaviti posledice.

Roditeljima koji veruju da ne postoji alternativa udaranju dece koja se ne ponašaju primerno, bila bi potrebna pomoć profesionalaca i edukacija u cilju da smanje nivo stresa i da povećaju upotrebu drugih metoda na mesto fizičkog kažnjavanja.

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]