Shutterstock

16:14 Porodica 0

novosti.rs | 07. 01. 2018.

PRAZNICI SU VREME PRAŠTANJA! Ako vam nešto stoji na duši, pročitajte ovaj tekst!

Praštanjem čistimo emocionalne "toksine", vraćamo sebi mir, a zdravstveno jačamo imunitet. Za oproštaj je potrebno da prihvatimo da ćemo se nečeg odreći, da će nešto morati da umre i da će boleti

Praznici su vreme praštanja. Ako nam je ova misao na umu i pritom krenemo tragom drevne indijske poslovice da je grešiti ljudski, opraštati božanski, ne čini li se izazovnim da manje grešimo, a više praštamo? I da se bar tim činom približimo božanskom biću.

Da li smo, međutim, svi kadri da drugome oprostimo povredu, uvredu, izdaju? Ako i uspemo da prihvatimo nečije izvinjenje, koliko nas taj proces menja? Gubimo li nešto, a šta dobijamo zauzvrat? 

Evolucione teorije, na koje se poziva klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut Leonora Pavlica, kažu da kao što nas je priroda snabdela sposobnošću za osvetom i borbom, tako nam je podarila i kapacitet da opraštamo. Iako je dokazano da postoje razlike u individualnoj sklonosti ljudi da praštaju, sagovornica "Života plus" napominje da je to proces koji može da se nauči i razvija. A zbog čega je poželjno da ga savladamo?

- Istraživanja pokazuju da je prolongirana ljutnja toksična po naše psihofizičko funkcionisanje, i da niko ne želi da bude okružen hronično besnim, ogorčenim i kivnim ljudima, što znači da je u našem interesu da oprostimo - kaže Pavlica. - Na psihološkom planu, veća sposobnost opraštanja povezana je sa boljim zdravstvenim navikama i manjim oblikom ispoljavanja depresije, anksioznosti i besa. Na fiziološkom planu, ona harmonizuje nivo leukocita u krvi, što govori o većoj otpornosti organizma.

Neka istraživanja pokazuju da je teže oprostiti izdaju prijatelja nego partnera, jer se za njega lakše pronađu opravdanja. Sagovornica navodi da kao što postoje individualne razlike u sposobnosti praštanja, tako je i pravljenje ove gradacije subjektivna stvar. Neko će lakše oprostiti bliskim ljudima, jer za njih ima veću toleranciju i daje im veći "kredit", dok će neko drugi to doživeti kao veću izdaju. Osim razlike po tipu počinioca, važnu ulogu u ovom procesu igra i težina samog dela.

Odlika velikih

Opraštanje nije kategorija "sve ili ništa" - ili smo oprostili ili nismo. To je proces sa svojim nivoima. Sagovornica kaže da na skali opraštanja od nula do deset, možda nikada nećemo moći da dostignemo maksimum, ali je naš razvojni zadatak da nastojimo da se približimo i pomeramo sa šest na sedam, i tako redom. U svrhe opraštanja psiholozi često koriste tehniku "pisanja pisama", koja pomaže da se postepeno oslobodimo negativnih osećanja i dovedemo sebe u stanje psihološkog mira.

- Napisana pisma, naravno, ne treba da se pošalju "počiniocu", jer svrha nije da on iz toga nauči o svojim greškama i promeni se. Akcenat je na samom aktu pisanja, tokom kojeg "žrtva" prepoznaje i biva u kontaktu sa onim što je boli. Krajnji cilj je da definišemo sopstveni bol, a ne da pustimo da on definiše nas, jer ćemo jedino tako biti sposobni da nastavimo, umesto da budemo žrtve svoje biografije - tvrdi Pavlica.

ŠTA SE NE PRAŠTA?

Svako pravilo ima izuzetak, pa tako postoje slučajevi kada je praštanje kontraproduktivno. - To je, na primer, seksualno zlostavljanje, kada se žrtva često oseća osnaženom upravo kada joj damo dozvolu da ne oprosti. Umesto da je forsiramo na praštanje, jer to vodi razvoju negativnih emocija prema sebi, pametnije je dozvoliti joj da se oseća ljuto, besno i povređeno. Kada prihvati da su ova osećanja u redu, otpustiće ih i loše emocije će vremenom biti sve slabije - objašnjava Palica.

Mahatma Gandi je govorio da slabi ne mogu da opraštaju, jer je oprost odlika velikih. Ali, neretko se baš ljudima koji praštaju prebacuje da su slabići, jer dozvoljavaju drugima da ih gaze. I istraživanja i iskustvo sugerišu da je glavna prepreka da se suočimo sa opraštanjem to što mislimo da ćemo biti viđeni kao slabi, jer smo prešli preko nečijeg nedela.

- Ostati ljut i ogorčen je prilično lakše, pošto se vremenom prilagodimo i naviknemo na osećanje ljutnje, ali je mnogo više truda potrebno uložiti u opraštanje. Zato je svako izjednačavanje opraštanja sa slabošću zapravo pogrešno. Snaga pojedinca leži u sposobnosti za oprost - kaže klinički psiholog.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]