Shutterstock

21:27 Porodica 0

Ljubav & zdravlje/Nataša Lazović | 30. 07. 2018.

ELEKTORONSKA DROGA: Da li je vaše dete zavisno od kompjuterskih igrica?

Školarci već od sedme godine sede nekoliko sati ispred računara igrajući igrice, a Svetska zdravstvena organizacija je od ove godine klasifikovala zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest. Kako pomoći deci i roditeljima, savetuje Milan Radovanović, specijalni pedagog i direktor Defektološkog savetovališta u kome se leče zavisnici od video-igrica

Ratovi, akcije, pucnjava, borbe, nasilje..., ovakva tematika video-igrica okupira danas našu decu i uvlači ih u novi, virtuelni život. Školarci već od sedme godine sede nekoliko sati ispred računara igrajući igrice, a Svetska zdravstvena organizacija je od ove godine klasifikovala zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest. Da li ovaj problem treba tretirati kao svojevrsnu elektronsku drogu i kako pomoći deci i roditeljima, savetuje Milan Radovanović, specijalni pedagog i direktor Defektološkog savetovališta "Entera" u kome se leče zavisnici od video-igrica.

"Blejanje" na netu

Kako ističu stručnjaci iz SZO, zavisnost uključuje davanje prioriteta igranju na štetu drugih aspekata života, kao što su porodične i društvene veze, ishrana, spavanje, školovanje ili rad. Bolest pogađa najviše mlade muškarce koji su više nego žene skloni igranju igara na kompjuteru.

Ne skidajte ih "na suvo"

Kada zavisnost uzme maha, naročito u kasnijem uzrastu (+16), nemojte im nasilno oduzimati telefone/kompjutere/tablete...
- Neki ljudi su pokušali da reše problem tako što su nosili modem na posao ili kabl od monitora sa sobom. Ovo može da izazove agresivnu ili autoagresivnu reakciju kod tinejdžera, slično kao kada narkomanu uskratite heroin. Nemojte to činiti, već potražite stručnu pomoć, posebno ako tinejdžer pokazuje tendenciju ka samopovređivanju ili preti samoubistvom - upozorava Milan Radovanović.

- Savremena deca se više igraju tabletima i pametnim telefonima nego igračkama, a broj mališana kojima je mobilni telefon postao zamena za loptu, igru i vršnjake - samo raste. Da je "blejanje" na netu i igranje video-igrica uzelo maha pokazuje pre svega povećanje vremena provedenog pred ekranom, a kada se jave promene u ponašanju, već može da se govori o posledicama - navodi Milan Radovanović.

Mada se zavisnost ne definiše brojem sati provedenim u igranju igrice, već njihovim konstantnim povećanjem nauštrb škole, sporta..., naš sagovornik smatra da je trećina slobodnog vremena - doza koja ne bi trebalo da zabrinjava.

- To je sada, u vreme raspusta, tri do četri sata dnevno, ali, naravno, ne i radnim danima. Treba naglasiti da se, kada su u pitanju maloletnici, izbegava dijagnoza "zavisnost", te je prikladniji termin "problematična upotreba interneta" - sugeriše pedagog.

Roditeljima obično zazvoni alarm za uzbunu tek kada shvate da dete ozbiljno posustaje u školi, a manje su zabrinuti zbog činjenice da su deca postala prekomerno gojazna i bleda.

Shutterstock

- Pravo vreme da reagujete jeste onog trenutka kada se dete rodi. Zimus sam na odmoru imao priliku da posmatram bebu koja se uz obroke, za vreme doručka, ručka i večere, igrala s tabletom (?!). Istina je da je Jutjub sedativ i da roditelji žele malo slobodnog vremena za sebe, ali to ne sme da se radi - opominje Milan Radovanović.

Zavođenje reda

Za igranje je nekada bio potreban kompjuter, danas je dovoljan telefon. Roditelji su nekad imali veću kontrolu nad dečjim ponašanjem jer su kompjuter jednostavno mogli da iznesu iz sobe ili da ga isključe iz struje. Danas se dete svugde kreće sa telefonom i nemoguće ga je kontrolisati - čak i kada ode na "spavanje", ono igra igricu ispod pokrivača.

Simptomi zavisnosti
* Dobro raspoloženje ili euforija za kompjuterom/tabletom/telefonom
* Osoba ne želi da se odvoji od igre na kompjuteru
* Razdražljivost pri prinudnom odvajanju od kompjutera
* Nesposobnost planiranja završetka igre
* Trošenje velike količine novca na kupovinu dodatnih kompjuterskih komponenata i programa
* Zaboravljanje obaveza u kući, na poslu, u školi i na dogovorene sastanke tokom igranja na kompjuteru
* Nemarnost prema zdravlju, higijeni i snu u korist provođenja više vremena za računarom
* Osoba često jede za računarom
* Razgovor na temu kompjutera, igara

- Roditelje uvek savetujem da prvo daju lični primer. Ne možete se uspešno boriti protiv problema ako se "pućite" na Instagramu, Fejsbuku, ako kačite fotografije đačkih knjižica, osvojenih diploma, pohvala, medalja... Koliko je ovakvo ponašanje uzelo maha, ilustruje telefonski poziv moje majke na kraju školske godine sa pitanjem zašto mi nismo okačili sliku diplome?! - opominje pedagog.

Drugo oruđe u "zavođenju reda" je postavljanje granica...

- Ograničenja moraju da postoje, a najbolje ih je postaviti u predtinejdžerskom uzrastu (11-12 godina), mada nikada nije kasno da se stvari isprave ako su roditelji spremni da se angažuju. Ukoliko nemaju snage da postave granice, treba ići na porodičnu terapiju. Takođe, ako dete ima starijeg brata ili sestru i njih treba uključiti kao lični primer... - naglašava naš sagovornik.

Brojke govore da se deca okreću igricama (77, 2 odsto) zbog zabave, a jedna od preporuka roditeljima jeste da im poklonite svoju pažnju i vreme.

- Osmislite i ponudite detetu alternative: porodičnu vožnju biciklom, badminton, ali, recimo, tako da povede i svoje društvo. Rečju - izađite sa detetom i budite aktivni (sa)učesnik zabave. Naravno, nisu svi mališani zainteresovani za sport. Neki od mojih klijenata su se okrenuli sviranju različitih instrumenata, origamiju, crtanju... Jedan od njih je, nakon što je nešto slično video na Diskaveriju, počeo da restaurira stare automobile. Ponudite im raznovrsne sadržaje, pa vidite na šta će se "upecati" - poručuje Milan Radovanović.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]