Shutterstock

18:44 Porodica 0

Ljubav&Zdravlje/Nataša Lazović | 22. 09. 2018.

DA LI SMO IH PREOPTERETILI OBAVEZAMA? Decu pritiskaju i škola i roditelji!

Psiholozi širom sveta ukazuju na to koliko su današnji školarci opterećeni obavezama. Domaći zadaci, časovi stranih jezika, treninzi, muzička škola, balet, crtanje... ne ostavljaju deci dovoljno prostora za igru i druženje

Sve više psihologa širom sveta ukazuje na to koliko su današnja deca opterećena obavezama. Kao da pohađanje redovne škole nije dovoljno, roditelji upisuju decu na bezbroj aktivnosti, te se slobodno vreme svodi na žongliranje od časova stranih jezika do treninga, od muzičke škole do baleta ili crtanja... ne ostavljajući mališanima dovoljno prostora za igru i druženje. Zašto ovo radimo svojoj deci i kakve posledice po njih ostavljaju naša previsoka očekivanja, govori psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović.

Matematika, fizika, hemija...

- Deca nisu toliko opterećena školskim gradivom koliko su opterećena količinom domaćih zadataka, naročito u prva četiri razreda osnovne škole, što je, po mom mišljenju, čista glupost. U tom uzrastu je dovoljno da za domaći imaju da napišu dva-tri reda i nešto nacrtaju, za šta im je dovoljno 15-20 minuta, a da se sa učiteljicom, tokom nastave, posvete učenju i obnavljanju lekcija - smatra Tatjana Firevski Jovanović.

U starijim razredima, kada se obim gradiva poveća, kod dece koja nisu naučila da samostalno rade i uče nastaju prvi problemi.

Shutterstock

 

- Roditelji više nisu u stanju da proprate sve školske obaveze, niti imaju više toliko vremena da sede pored dece nad knjigom, što kao rezultat ima gubljenje motivacije kod dece, nedostatak samopouzdanja i osećaj bespomoćnosti. Onda uleću plaćeni dodatni časovi, dete više i ne sluša u školi, nego čeka da mu kod kuće profesor "samelje" gradivo, ne uključuje se, već se prepustilo i postalo objekat, umesto da se podstiče na razmišljanje - objašnjava psihoterapeut.

Šta je uspeh?

Iskrivljena slika o tome šta je uspeh nameće se ne samo od strane društva već i od previsokih očekivanja roditelja. Da li je dete uspešno ako je vukovac?
- Uspešno dete je zdravo, dobro i srećno, oseća se voljeno i prihvaćeno. S druge strane, previše adaptirano dete (u odnosu na zahteve roditelja) gubi svoj identitet, emotivno je nestabilno, a sreću meri uspešnošću, prvo u školi, a kasnije na fakultetu i na poslu... Stalo mu je do toga šta drugi misle, ne veruje u sebe, nesigurno je, nema samopouzdanja... - kaže psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović.

Za one roditelje koji su se uhvatili toga da budu produžena ruka škole nikad nije kasno da se povuku, ali to, prema rečima naše sagovornice, treba da rade postepeno. Sedite pored njega dok uči ili radi domaći, a vi uzmite i čitajte nešto, odnosno budite prisutni, ali samo kao podrška i dodatna sigurnost.

- Za ambiciozne roditelje treba naglasiti da deca nisu njihov produžetak, niti treba da se u njima ogledaju. Ono što im je potrebno su briga, pažnja, sigurnost i bezrezervno prihvatanje: "Volim te, bez obzira na to da li si najbolji ili najgori u školi." Dajte im podršku, držite im zaleđinu i verujte u njih: "Znam da ti možeš..." Takođe, ne treba im postavljati limit u vidu odličnog uspeha ili svih petica, već treba videti kako stoje sa inteligencijom, pažnjom, emotivnom sigurnošću, interesovanjima i sposobnošću da se nečemu posvete. Za neku decu je vrlodobar uspeh optimalan - navodi Firevski Jovanović.

Plivanje, engleski, solfeđo...

Ni druga krajnost, nezainteresovanost za detetov uspeh, nije dobra za mališane, dok je idealan balans staviti mu do znanja da vam je stalo, ali pritom ne sme da vas se plaši, već da vas poštuje, niti treba da ga maltretirate, objašnjava psihoterapeut i savetuje da se rukovodite onom Heseovom: "Žica koja je previše stegnuta puca, a previše olabavljena ne svira." Ipak, za većinu dece, nakon završenih domaćih zadataka, obaveze se tu i ne završavaju...

- Nakon škole u mlađim razredima dete treba što više da se igra, a igru kasnije smenjuje druženje s vršnjacima. Treba da ima hobi po sopstvenom izboru i da bude fizički aktivno, mada to ne mora da bude strukturisan trening. Sedenje za kompjuterom treba da bude apsolutno ograničeno i sadržajno kontrolisano. Nemojte se truditi da mu osmislite slobodno vreme, jer je dokolica, kao izvor kreativnosti jako važna. Prosto, mora da postoji vreme kada je dete prepušteno samo sebi... - naglašava Firevski Jovanović.

Shutterstock

 

Od samog deteta i njegovih interesovanja zavisi koliko je vanškolskih aktivnosti za njega dovoljno, da li to čini iz obaveze prema roditeljima (srednjoškolce ćete teže naterati da rade nešto na silu) ili iz ličnog zadovoljstva.

- Crtanje, slikanje, druženje na treningu... može da bude vrlo zabavno za njih, a kada je reč o muzičkoj školi, gde mora da se dosta uči i vežba, opravdana je samo u slučaju izrazitog talenta. Suština je u tome da dete treba samo da bira, od toga šta će da obuče, do toga šta će da uči..., a vi mu ponudite da isproba različite mogućnosti - savetuje psihoterapeut i dodaje.

- Dete koje posrće pod obavezama nikada ne dospe do sebe, sve radi automatski ili je depresivno, utučeno. Na psihoterapiju sve češće dolaze depresivna deca, čak i sa osam godina, što je do pre 20-30 godina bilo nezamislivo, osim ako nisu zlostavljana. Teret obaveza ostavlja ih i bez motivacije da se igraju, da se sami pokrenu, da se saberu ili "resetuju", oduzima im vreme za opuštanje i druženje, uključujući i ono sa roditeljima. Jednom kada se kontinuitet u komunikaciji između dece i roditelja prekine, onda, najčešće u srednjoj školi, dolazi do otuđenja, a problematične vršnjačke grupe postaju zamena za porodicu - opominje Tatjana Firevski Jovanović i poručuje da je pred decom ceo život i biće vremena za sve, osim da ponovo budu deca.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]