Shutterstock

18:31 Porodica 0

Ljubav&Zdravlje/N.Lazović | 29. 10. 2018.

NAUČITE DECU DA CENE SEBE: Ništa bez bazičnog samopouzdanja iz detinjstva!

Kad roditelji pohvale dete, kada se vidi da su ponosni na njega, to mu daje krila da se oseća moćno, sposobno... kaže psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović. Kritika, ismevanje, ironija i bilo koji oblik negativnih komentara uvek uništava samopouzdanje i pravi stidljivu, povučenu i nesigurnu decu

Svi roditelji žarko žele da im deca budu sigurna, samouverena i puna samopouzdanja, da imaju stav i pozitivno mišljenje o sebi, da sama rešavaju probleme i da ne posustaju pred preprekama. Međutim, to nije tako jednostavno, jer dečje samopouzdanje umnogome zavisi upravo od roditelja, kaže psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović.

Samopouzdanje se može definisati kao osećaj samovrednosti, odnosno koliko osoba ceni sebe. Ovaj osećaj se može menjati iz dana u dan, ili iz godine u godinu, ali u principu samopouzdanje se razvija od detinjstva i nastavlja da se razvija kasnije kad sazrimo. Takođe, može da se definiše i kao osećanje da smo sposobni, ali istovremeno i voljeni.

Baza za ceo život

- Samopouzdanje počinje da se razvija takoreći odmah, dakle već kod beba. Ako beba uspostavlja dobru komunikaciju sa roditeljima i oseća se kao centar sveta, a to je jedini period kada bi trebalo da se osećaš kao centar sveta svojim roditeljima, onda doživljava neku vrstu preliminarnog samopouzdanja. Kasnije, u predškolskom uzrastu, samopouzdanje se razvija na verbalnom nivou - kad roditelji pohvale dete, kada se vidi da su ponosni na njega, to mu daje krila da se oseća moćno, sposobno... Kritika, ismevanje, ironija i bilo koji oblik negativnih komentara uvek uništava samopouzdanje i pravi stidljivu, povučenu i nesigurnu decu - objašnjava Tatjana Firevski Jovanović.

Bez tog bazičnog samopouzdanja nema pravog samopouzdanja, naglašava naša sagovornica. Čovek može naknadno da pokuša da nadoknadi taj nedostatak i da bude jako vredan, jako odgovoran, da bude savršen praktično u svim delatnostima, ali ukoliko nema tu moć da ga vole, pre svega roditelji takvog kakav jeste, da ga prihvataju bezuslovno i da je centar sveta, makar u tom dečjem dobu, onda džabe sva priča.

- Deca uvek mogu da upravljaju roditeljima, ali to nije samo manipulacija, već i potreba, primarna potreba za sigurnošću, toplinom (ne vidim mamu, pa se rasplačem, ne čujem joj glas na trenutak, pa se uplašim), na koju treba odmah reagovati. Dete tada doživljava da su njegova osećanja najvažnija njegovim roditeljima, što stvara bazično samopouzdanje. Tako dete nauči da voli sebe, upravo kada je voljeno i prihvaćeno od strane roditelja - navodi psihoterapeut.

Shutterstock

Da li "otvoriti oči"?

Mada pozitivne poruke motivišu dete, ohrabruju ga da se bori i da teži uspehu, roditelji su često u dilemi kako da se postave kada shvate da njihovo dete nema talenta ili sklonost ka pojedinim aktivnostima... Recimo, ne zna da peva, a za sebe tvrdi da je vrhunski pevač.

Po čemu se prepoznaju?

Dete koje ima samopouzdanje može da bude spontano, otvoreno, nije zlo, dobrodušno je, hoće da pomogne, kooperativno je, dobro socijalizovano, sigurno u sebe, nema tremu, želi nova iskustva.
- S druge strane, dete koje nema vere u sebe je povučeno, nesigurno, pod tremom, stalno razmišlja o tome kako će izgledati u očima drugih, da li će nešto dobro reći, da li će pogrešiti, a to je već poznato svim učiteljicama. To su deca koja su ili kritikovana ili im se podsmevalo, makar i u šali, u zezanju, što nikad ne treba činiti - kaže Tatjana Firevski Jovanović.

- Sve zavisi od uzrasta i, na kraju krajeva, nije na roditelju da otvara oči detetu. Ne treba da bude nekritičan, znači da kaže "da, ti super pevaš", a dete nema pojma. Ali zato treba da kaže "ako budeš vežbao, moći ćeš da pevaš", jer svako može da nauči da peva. Ne mora da se rodi sa savršenim sluhom, ali i sluh može da se razvija kao i svaka druga sposobnost. "Ti to ne možeš" zamenite sa "vežbaj, pa će biti bolje, ako ti je baš do toga stalo", a što se tiče opaski "ti nemaš talenta, ti nemaš pojma, šta se trudiš uopšte", nije na roditelju da sudi, a to i ne mora da bude istina - savetuje Tatjana Firevski Jovanović.

Greške nisu tragedija

Da bi naučilo da se bori za svoje ciljeve, detetu su neophodna i neprijatna iskustva kao što su razočaranje i suočavanje s neuspesima, kako bi realno shvatilo svoje sposobnosti, šta može, a šta ne. Uostalom, ne može se pobeđivati u svakoj utakmici...

- Da prihvate poraz i da izvuku neke koristi iz sopstvenih grešaka, mogu oni koji imaju bazično samopouzdanje. Nisam nešto dobro uradio, ali sam naučio šta nisam dobro uradio, sledeći put će biti bolje, ili ću u krajnjoj liniji zameniti ciljeve. Za razliku od njih, poraz teško pada onima koji imaju takozvano narcističko samopouzdanje - ja glumim da sam siguran u sebe i onda sve preterano pokazujem, u društvu sam kao faca, ali sam bezosećajan, a u stvari sam istraumiran..., znate već u društvu dece kako to sve može da izgleda. Pogrešno je i kada roditelji izdvajaju dete skupim stvarima, misleći da mu time podižu samopouzdanje, što nije istina, jer se deca u školskom uzrastu ne lepe za stvari, već procenjuju ličnosti druge dece i njihove sposobnosti. Na kraju krajeva, i sama deca se mere sa drugom decom i znaju kada su dobila neku nepravednu ocenu, bilo višu ili nižu. Kada je ocena poklonjena, to ne dovodi do samopouzdanja - naglašava naša sagovornica.

Shutterstock

Sam svoj majstor

Osim bazičnog samopouzdanja, postoji i ono koje dete samo ostvaruje kroz svoje uspehe, kada uspe da prevaziđe ovu ili onu situaciju, da reši ovaj ili onaj problem..., te je jako važno poštedeti ga prezaštićenosti.

- Radeći stvari i rešavajući probleme umesto deteta, roditelj direktno pokazuje da ne veruje u njegove sposobnosti. Govoriće mu stalno "ti ne možeš sam, moram ja za tebe, ti nemaš pojma, vidi, ja ću to za tebe, ja ću da te obučem, ti ne znaš da se obučeš, ja ću da ti vežem pertle, ti to ne znaš, ja ću da ti uradim domaći da bude lepše, vidi kako je ružno kad ti uradiš...". Čak i ne mora da kaže, dovoljno je da radi umesto njega, šalje se ista poruka - da je dete nesposobno, a to nije ni prezaštićenost, već zlostavljanje, na neki način. Upetljavanje svake vrste može da se proteže i kasnije u životu unedogled, kad deca odrastu, osnuju svoju porodicu, ako im se kaže "ti to ne možeš, tebi to ne ide" ili se roditelji mešaju u bračne probleme svoje dece - opominje naša sagovornica i dodaje:

- Vaša ljubav i naklonost će pomoći detetu da razvije samopouzdanje. Grlite i ljubite decu, dajte im ohrabrenje kad vidite da pokušavaju da probaju nešto u čemu ranije nisu bili dobri. Ulijte im bazično samopouzdanje i pustite ih da stiču nova iskustva, da na svojim greškama nešto nauče i osećaju se sposobnim za život, kao i da tokom života to potvrđuju.
 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]