Predrag Tripković

18:05 Putovanja 0

Predrag Tripković | 07. 06. 2018.

INFORMER.RS NA HUMANOM PUTOVANJU BICIKLOM KROZ AMERIKU: Zvečarke se greju na asfaltu i beže kada čuju da prilazi automobil ili biciklista!

Nastavljamo jedinstvenu avanturu bicikom kroz Ameriku, i to sve kako bismo zajedno podržali Udruženje "Uvek sa decom", koje pomaže mališanima na lečenju u dečijem odeljenju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Predrag Tripković

Na ovaj neobični Trans-Američki Put, put koji prelazimo zajedno s njim, Predrag Tripković zvani Kapetan, krenuo je još 1. marta i to je do sada njegovo najduže putešestvije na biciklu.

Ovaj deo "Puta" po Sjedinjenim Američkim Državama, od Cedar City-ja do Reno-a, sigurno ću zapamtiti po mnogo čemu. Do sada nisam prikazivao mape niti profil visina ali ovoga puta je to sastavni deo ovog teksta.

Rastojanje, koje je trebalo proći, jednako je rastojanju od Skoplja do Zagreba; sa tom razlikom što je na ovom putu moguće dopuniti zalihe vode i hrane samo na desetak mesta. Treba preći sedamnaest prevoja, od kojih je većina oko dvehiljade a najviši na dvehiljadetristačetrdeset metara. Iza svakog prevoja je dolina, prerija, koja se proteže unedogled, sa leve i desne strane puta. Tim ravnicama gospodare vetrovi, koji su tu, po mom iskrivljenom mišljenju slučajnog bicikliste namernika, da bi mi zagorčali život. Prerija je, u principu, mesto gde nema mnogo padavina ali, ovog puta, to nije bio slučaj. Svakog dana sam imao kišu, po pravilu na prevojima, a na onim višim i susnežicu.

Predrag Tripković

Do trenutka kada ovo pišem, prešao sam 660 km i 5520 metara uspona. Sedim i kucam za stolom na terasi zgrade u kojoj se nalazi bar i kafana. Manje-više to je jedina zgrada, osim daščare koja se zove motel. Mesto se zove Middlegate, nekadašnja postaja "Pony Expresa".

Iz Cedar Cyti-ja krenuo sam pre osam dana i već prvog dana, na dvadesdetak kilometara pre Millforda, odmah posle prvog prevoja od dvehiljade metara, udario sam u zid direktnog vetra. Trebalo mi je tri duga sata da prevalim tu zadnju deonicu jer je vetar nosio pesak i sasušene grane. Na samom ulazu u to mesto, zasula me i kiša. Nisam se predomišljao, ušao sam u prvi, jedini i, na svu sreću, jeftin motel koji i nije bio tako loš, prema standardima na ovoj turi. Planirao sam da krenem, sada već po ustaljenom običaju, pre svitanja ali kiša, uz nesmanjeno divljanje vetra, nije stala cele noći. 

INFORMER.RS NA HUMANOM PUTOVANJU BICIKLOM KROZ AMERIKU SA "KAPETANOM": Dani na bicikli i moj lični stilista, pustinja, su učinili da ličim na beskućnika!

Predrag Tripković

Nekoliko puta sam se budio i otvarao aplikaciju National Weather Forecast-a (za koju sam se uverio da je najbolja za ove prostore), nadajući se boljoj prognozi. Na žalost, sve je ukazivalo da će i narednih dana, a pogotovu sledećeg, biti jako loše vreme. Morao sam da odložim polazak za još jedan dan. Dve noći u krevetu, prvo u Cedar Cyti-ju, pa sad u Millford-u; uplašio sam se da to neće izaći na dobro – navići ću se na zatvoren prostor. Istini za volju, lepše i duže spavam u šatoru.

Iz Milforda sam krenuo za Baker, po oblačnom i vetrovitom danu, koji nije obećavao, ali u toku dana vreme se popravilo do podnošljivog. Na tom putu susreo sam par biciklista iz Austrije. Tek penzionisani gospodin, dobio je poklon-putovanje od supruge, od San Franciska do Čikaga. Srećni i raspoloženi, objasnili su mi detalje koji me očekuju na putu. Pogotovo su bili impresionirani zvečarkama koje se greju na asfaltu i beže kada čuju da prilazi automobil ili biciklista. Ovo su ispričali kao objašnjenje koliko je put pust, i da automobili mogu da se vide tek na svakih dva tri sata. Istini za volju, to što su mi ispričali, ja nisam doživeo; nisam video zvečarke, a i saobraćaj je bio mnogo učestaliji; pre svega su to veliki kamperi i turisti. 

Predrag Tripković

Beker se nalazi u dolini koja se zove Zmijska. Pred sam ulazak u grad, prelazi se granična linija između Jute i Nevade, i prelazi se u pacifičku časovnu zonu. Odlazim pravo u offis motela i kampa, koji je ujedno i bar. Barmen, ujedno i recepcioner, imao je kolt u fotroli za pojasom, u kompletu sa brkovima i dugom bradom. Bez pitanja, natočio mi je pivo. Nije da nisam želeo to pivo, ali su se oblaci brzo navlačili, tako da sam prvo hteo da se smestim. To sam mu i rekao, snishodljivo, iz respekta prema naoružanju. Kaubojski izgled je bio samo deo lokalnog folklora a kolt prigodna dekoracija.

Kamp mi se svideo, našao sam čak i parče trave da postavim šator. Uspeo sam da namestim šator i pojedem na brzinu skuvane špagete (po mom receptu – extra al dente), kada je krenula kiša. Padala je cele noći. Iako sam namestio alarm za sat pre svitanja, nije bilo razloga da ustajem dok je kiša još uvek dobovala po šatoru. Mrzelo me je da ustanem i sklapam šator po kiši, koja nije prestajala, ali i to je deo ovakvog putovanja. Mokar, već na samom polasku, okretao sam se po mestu, tražeći gde mogu da popijem kafu i, eventualno, doručkujem. 

Predrag Tripković

Kiša mi nije problem kada počne da pada kad već vozim jer sam zagrejan pa mi nije hladno, ali tog jutra sam bio mokar pre doručka; bilo mi je to malo previše. Na ovom "Putu", gotovo je postalo pravilo da, kada se najmanje nadam, naiđem na neku neverovatnu stvar: u centru mesta je fensi bar koji služi doručak sa pecivom koje sami spremaju. Sviđalo mi se što svako sa svakim priča, i komentarišu ko šta jede i kakva je hrana. Posebno su bili oduševljeni što su uz sendviče dobili i salatu. Kafa je bila, po rečima konobarice, pržena na pravoj vatri. Dopalo mi se što su mi tri puta dolili punu šolju. Dok sam ispijao kafu i jeo sendvič sa sirom i prženim jajima u domaćem pecivu, napolju je besnela oluja. Već sam, nerado, počeo, da se raspitujem za motel, kada se, napokon, razvedrilo.

Tog dana sam prevezao nekoliko prevoja boreći se sa vetrom i kišom, ali uživajući u prelepoj prirodi i neverovatnim dolinama.
Nastaviće se...

Predrag Tripković




Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]