Predrag Tripković

12:21 Putovanja 0

Predrag Tripković | 11. 06. 2018.

BICIKLISTI SU SA MARSA, BICIKLE SU SA VENERE: Informer.rs nastavlja humano putovanje po Americi sa Kapetanom

Nastavljamo jedno sjajno i nezaboravno "nomadsko" putovanje - jedinstvenu avanturu bicikom kroz  Ameriku sa Predragom Tripkovićem Kapetanom, i to sve kako bismo zajedno podržali Udruženje "Uvek sa decom", koje pomaže mališanima na lečenju u dečijem odeljenju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Na ovaj neobični Trans-Američki Put Kapetan je krenuo još 1. marta i to je do sada njegovo najduže putešestvije na biciklu.

Moja RV-ica*, za one koji su zaboravili – moja druga polovina na ovom Putu, moja Bicikla i ja, putujemo drumom koji se zove Highway 50, koji se reklamira kao: put na kome ćete se osećati najusamljenije u Americi.

RV-icu sam odobrao na moderan način, preko interneta. Birao sam je među mnogim drugim stamenim lepoticama, iz mnogo poznatijih porodica, kao što su Salsa, Surly, Genesis i Kona. Ona je morala biti ona prava, koja se neće predomisliti i odlučiti da ovakvo putovanje ne odgovara njenom senzibilitetu.

Upoznao sam je svog prvog dana u Americi- čekala je na mene u uglu prodavnice, našminkana i opremljena. Nisam morao ništa da menjam, zaljubio sam se u nju već sa prvom vožnjom, ili kako bi njeni sunarodnici rekli – from the first riding. 

INFORMER.RS NA HUMANOM PUTOVANJU BICIKLOM KROZ AMERIKU: Zvečarke se greju na asfaltu i beže kada čuju da prilazi automobil ili biciklista!

U tih sedamdesetpet dana, družili smo se svakog trenutka. Mogu da saberem na prste jedne ruke koliko sati je bila bez mene. Svako jutro, kada bi smo krenuli, ja bih je hvalio kako je lepa i jaka. U sebi sam već pričao prijateljima, kako je ona nešto izvanredno, nešto posebno što mi se dogodilo, kako više neću poželeti drugu.

Moram da priznam, da ja ne razumem najbolje ćud tih ženskih stvorenja, bicikli, iako se čitavog života družim s njima. Skoro su neki zavidnici izbrojali da sam ih imao sedamnaest, i to bez onih koje sam dobio od fabrika za koje sam radio. Ne hvalim se, samo hoću da objasnim situaciju u kojoj smo, moja RV-ica i ja, razvijali naš odnos. Ja sam njoj prvi, a ona je meni – pa recimo da sam iskusan.

Predrag Tripković

Ali, avaj, ovde na ovom samotnom putu, gde smo morali da se uzdamo jedno u drugo, ona je odlučila da pokaže svoju drugu stranu. Počela je da se joguni, isprva sasvim diskretno a onda je krenula da gunđa na svaki moj pritisak na levu pedalu. U tom trenutku, pravi, iskusni biciklista, prvo se pita, šta je ON pogrešio.

Da li sam dovoljno pisao o njoj; pa i ne baš, napisao sam jedan mali izveštaj o prvih dvehiljadepetstotina kilometara, ali sam je nahvalio. Kupio sam joj i lančić za prvih pethiljada kilometara naše veze, istini za volju to je trebalo uraditi na trihiljade kilometara ali ako sam joj već kupio, pa makar i sa zakašnjenjem, ne bi trebalo da mi zameri.Ostavljao sam je samu na kiši i snegu, dok sam se ja baškario u šatoru, ali sam je zato uvek uvodio u sobu, kada bih spavao u motelu.Kada sam shvatio da nije do mene, onda sam počeo da razmišljam da li nije nešto do nje. Možda su joj teška ova brda koja vozimo ovih dana: svakog dana se popnemo po hiljadutrista -četiristo visinskih metara, ali ne bi trebalo, sam sebi odgovaram, jer ima brdski prenos. Da joj možda nije hladno, ovih noći je oko nule a ona je iz sunčane Kalifornije? Ali, nije ni to, posle onog snega u Grand Kanjonu nije rekla ni reč, figurativno govoreći.Posle dva dana njenog gunđanja shvatio sam da moram nešto da preduzmem, ovako dalje nije išlo. Morao sam da pozovem Denija, poznatog bike-shrink-a. Ako neko razume neurotične bicikle, a bogami i bicikliste, onda je to on. Snimio sam "zvuk" telefonom i prosledio mu preko vibera. Odmah mi je odgovorio da to nije ništa i da mogu da nastavim. "Da nastavim?!", još petstotina kilometara imam do sledeće biciklističke radnje; šta ako nije gunđanje već moja jadna RV-ica traži pomoć?

Predrag Tripković

Istog dana je i primus odlučio da više ne želi da drži gas, tako da sam morao da kupim novi. Na svu sreću, tu u gradiću Ely, na hiljaduosamsto metara nadmorske visine, ima i radnja sportske opreme. Kada sam ušao unutra, ugledao sam i deo za popravku bicikli. Sunce me je obasjalo, rešiću probleme moje RV-ice. Lako je Deniju da priča da to nije ništa, on to ne mora da sluša. Saznao sam da majstor dolazi tek poslepodne, a prepodne radi momak koji zna samo da menja gume. Pitao sam da li mogu sam da probam da rešim probleme sa njihovim alatom. Čim su mi dopustili krenuo sam da čeprkam po njoj, nežno ali pomalo nespretno.

Kako sam samo naivan bio – kada je neki biciklista mogao da reši probleme svoje voljene bicikle?

Ništa nisam uradio, čak sam imao utisak da sada ima i neki tužan prizvuk u njenom reskom gunđanju, kao da mi prigovara: eto vidiš kakav si ti.
Morao sam da ostanem, da sačekam majstora; morao sam da joj pomognem.

INFORMER.RS NA HUMANOM PUTOVANJU BICIKLOM KROZ AMERIKU SA "KAPETANOM": Dani na bicikli i moj lični stilista, pustinja, su učinili da ličim na beskućnika!

Mladi majstor, u koga uopšte nisam imao poverenje, samouvereno joj je promenio kasetu, kao da će to nešto rešiti. Znao sam da problem nije mehaničke prirode. Izašli smo iz radnje, RV-ica i ja, uzaludno se nadajući da je problem rešen. Nažalost nije!

Nisam se više vraćao kod tog mladića, koji nije hteo da se udubi u nas i naš problem. Odvezao sam je do motela, gde smo odseli, jer sam odlučio da se malo družimo. Prvo što sam uradio – uzeo sam da je očistim, po prvi put, ikada. Očistio sam svaki pojedinačni segment lanca, svih stotrinaest, pa menjače i točkove, jednom rečju –  zablistala je.

Gunđanje je ostalo, nije više tužno kao što je bilo, ali šta ću, prihvatam je onakvu kakva je. Idemo dalje, ipak, sledećih pet dana bićemo sami pa ću više da joj se posvetim, možda će biti bolje.
Nadam se….
*RV – Recreational vehicle –vozilo za odmor



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]