Predrag Tripković

09:25 Putovanja 0

informer.rs | 16. 06. 2018.

INFORMER.RS NA HUMANOM PUTOVANJU SA KAPETANOM TRIPKOVIĆEM: Apokaliptični krš u moru lave, ili zašto sam siguran samo u svoju senku!

Privodi se kraju naše neverovatno "nomadsko" putovanje - jedinstvena avanturu bicikom kroz Ameriku sa Predragom Tripkovićem Kapetanom. A to sve kako bismo zajedno podržali Udruženje "Uvek sa decom", koje pomaže mališanima na lečenju u dečijem odeljenju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Evo njegovog novog izveštaja:

Sierra Cascade i Pacific Crest

Dva naziva ovog treka stalno se prepliću: Sierra Cascade i Pacific Crest. Kada sam upitao rendžere koji naziv je ispravan, dobio sam dva odgovora. Oni iz Kalifornije su bili izričiti da je naziv treka Pacifička kresta, jer označava greben koji se nalazi između kontinenta i pacifičke obale; dok su rendžeri iz Oregona bili više za Cascade. Meni je čitav ovaj predeo izgledao kao nepregledno igralište majke zemlje u njenoj adolescenciji. 

Nomad


Posle Crater Lakea, vozio sam kroz zemlju reka i jezera: Deschutes National Forest, raj za ribolovce sa veštačkom mušicom. Iz slučajnih razgovora, saznao sam da se dozvola daje samo na tri sata, bez prava odnošenja ulova. Pored normalnih planinskih reka, ovde sam video i reku od skamenjene lave. Prostirala se sa leve i desne strane puta, visoko iznad glave i duboko ispod puta. Ova "reka", kako su je nazvali oni koji su kreirali park, s obzirom kako sada izgleda, u svom nastanku je prkosila gravitaciji. Nisam nikako mogao da shvatim odakle je krenula i kuda se slivala. 

Nomad


Ovaj predeo takođe nazivaju Three Sisters Wildeness, po tri vulkanska vrha između kojih je prava divljina. Svuda se nalaze upozorenja da se nalazim u zemlji medveda i da je neophodno preduzeti mere opreza, ne kuvati blizu šatora i svu hranu obesiti na drvo, opet daleko od šatora. 

Nomad


Igrom slučaja (mada sam ja sklon da mislim da je bilo u pitanju izuzetno hladno vreme), bio sam potpuno sam u kampu, nije bilo čak ni domaćina kampa. Popunio sam obrazac i ubacio u sanduče četrnaest dolara. Hladnoća me je naterala da brzo uđem u šator. Probao sam da otkucam par rečenica ali nisam mogao - ruke su mi se smrzavale. Te noći sam obukao sve što sam imao u bisagama. Osećao sam na nosu, koji je jedini virio iz vreće za spavanje, kako hladni vetar duva ispod šatorskih krila. Kada sam podizao vreću sa hranom na granu, mislio sam samo o opasnostima od medveda; ali kada je zahladnelo imao sam samo jednu želju - da se što pre razdani i da krenem iz te hladnoće. Moram da budem sasvim jasan: ni jednog trenutka nije bilo opasnosti da ću da se prehladim ili promrznem; radi se o kombinaciji umora, hladnog vetra i ZUBA (zuba vremena, jer sa dvadesetpet godina sigurno bih se osećao manje smrznuto). 

Nomad


Neposredno posle svitanja je najhladnije, ali sam se izvukao iz vreće i krenuo da se pakujem, nadajući se da ću da se ugrejem kada krenem da vozim biciklu. Topla kafa i ovsene pahuljice, sa mešavinom koštunjavog voća i dve velike kašike putera od kikirikija, malo su me zagrejali. Krenuo sam ka vulkanskoj kupi i jednom od najboljih skijališta u okolini - planini Bachelor. A onda, sa dve hiljade metara visokog prevoja, pokrivenog novim snegom, krenuo sam na spust od dvadeset kilometara, prema gradiću Trend. 

Trend je moderan, lep, univerzitetski, rekao bih, kosmopolitski gradić. Kafići se hvale velikim izborom espreso kafa a restorani, između ostalog, nude i suši. Nisam imao dilemu pošto sam hteo sam da se zagrejem, tako da sam brzim googlovanjem mogućih motela, izabrao jedan. U sobi je, po američkom običaju, bila i mikrotalasna peć. Bila je dovoljno velika da u nju ubacim stopala i uključim na odmrzavanje, ali sam se na kraju odlučio za klasičniju metodu - tuširanje. 

Nomad


Dan kasnije, osvanulo je predivno, sunčano jutro i ja sam iz Trenda krenuo ka Pacifiku. Put vodi kroz gradić Sisters, nazvan po već pomenute tri vulkanske kupole i prevoju koji će me konačno prebaciti sa druge strane grebena, bliže okeanu. Najlepše uvek ostaje za kraj: put preko prevoja bio je zatvoren za motorizovana vozila, tako da smo ja i stotine drugih biciklista, mogli nesmetano da uživamo. Od Rina do Trenda, trebalo mi je osam dana, i za to vreme sam video samo jednog biciklistu; a tada, na tom usponu,bilo ih je na sve strane, mladih i starih, oba pola, pa čak i čitave porodice. Kada sam stigao na vrh prevoja, čekalo me je pravo iznenađenje: more lave - desetine kvadratnih kilometara sivo-crne, skamenjene lave u gromadama velikim kao kuće ili polja malih kamenčića. Tri vrha pokrivena snegom, uokvirila su ovo skamenjeno područje, koje vegetacija nije uspela da prekrije ni posle pola miliona godina od zadnje erupcije. 

Pritiskajući pedale kroz vulkanske predele Oregona, neumitno sam morao da razmišljam o nama, ljudima. Sasvim mi je bilo jasno da ovakve erupcije mogu da unište sve što postoji na zemlji. Da li je naša civilizacija samo tren između dva udisaja? 

Nastavio sam dalje, siguran samo u svoju senku, koja se prelamala na apokaliptičnom kršu...



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]