Shutterstock

21:31 Seks i veze 0

Ljubav & zdravlje/Nataša Lazović | 27. 08. 18.

KAKO PREŽIVETI RAZVOD? Prijateljstvo posle bračnog brodoloma NIJE nemoguća misija!

Razvod je dobro rešenje kada je odnos između supružnika disfunkcionalan do mere da više ne umeju da komuniciraju bez konflikta, smatra Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut

Razvod braka za svakog čoveka je izuzetno težak i stresan. Po intenzitetu stresa je na drugom mestu, odmah posle smrti člana porodice, a prijateljstvo posle razlaza mnogima zvuči kao nemoguća misija. Da ne mora uvek da bude tako i kako se "savršeno razići", bez previše bola, objašnjava Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut.

Brak, baš kao i svaka ljubavna veza, vremenom prolazi kroz razne faze, situacije, iskušenja. Kada problemi između dvoje ljudi postanu nepremostivi, razvod je pred vratima. Kao glavni razlozi ljubavnog brodoloma obično se navode loša komunikacija, alkoholizam, narkomanija, zlostavljanje i zanemarivanje, prevara, poslovna prezauzetost, dok se deca često nalaze na drugom tasu - onom "za" očuvanje zajednice. Kada je razvod dobro rešenje?

Shutterstock

- Razvod je dobro rešenje kada je odnos između supružnika disfunkcionalan do mere da više ne umeju da komuniciraju bez konflikta, niti da reše probleme koji ih muče. Neprestane svađe, koje se često odvijaju pred decom, nisu dobre ni za njih i upravo zbog dece je dobro razvesti se. Pojedini supružnici pokušavaju da zaštite mališane od nemilih scena, ali ona vrlo dobro znaju da nešto nije u redu, čak i mala deca to jako intuitivno osećaju - navodi Ljiljana Filipović.

Očevi podjednako važni

Burna neslaganja između roditelja narušavaju zdrav emotivni i psihološki razvoj mališana. Mlađa deca nesvesno degradiraju na niže nivoe razvoja, javljaju se dnevna i noćna mokrenja u krevet, mucanje, tikovi...

Maćeha ne mora da bude zla

Problemi mogu da nastanu kada roditelj započne vezu s novim partnerom. Kako će novi brak jednog roditelja uticati na decu, zavisi pre svega od uzrasta i faze razvoja deteta.
- Dete treba postepeno, kroz druženje, upoznavati s novim partnerom, ali samo kada je veza zaista stabilna. Kako će deca prihvatiti očuha ili maćehu zavisi od pristupa njihovih bioloških roditelja, ali i od opreznog pristupa očuha ili maćehe. Ne treba robovati stereotipu zle maćehe ili očuha. Moja praksa ukazuje na mogućnost da "step roditelji" mogu da budu bolji od bioloških - navodi psihoteraput.

- Razvod ne mora da bude težak kada deca nisu u žarištu konflikta, kada supružnici ne govore negativno jedno o drugom, kada sarađuju i zajednički se dogovaraju o dečijim potrebama. I obrnuto, razvod je vrlo težak kada dvoje ne umeju da stave tačku na svoje nerazrešene odnose i umesto toga se posvete roditeljstvu - sugeriše psihoterapeut.

Razlaz se najčešće dešava na inicijativu žena, koje su tradicionalno vaspitavane kao emotivni vodiči, odgovorne za međuljudske odnose u porodici. One dovode muževe na psihoterapiju ili konsultacije.

- Bez obzira na to ko je pokrenuo pitanje razvoda, sledi težak period stresa i kompletne reorganizacije ličnog i porodičnog života koji obeležava veliki gubitak - gubitak partnera. Ukoliko se supružnici slože oko uslova razvoda, ceo proces traje kratko, laganiji je i manje stresan. U slučajevima kada je pokrenuta tužba, procedura je dugotrajna i mukotrpna, naročito ako se obe strane ne slažu oko starateljstva, nastavljaju da se svađaju i manipulišu decom kako bi se međusobno povređivali. U tom slučaju je psihoterapija neophodna - naglašava naša sagovornica i dodaje da je posebno pogrešno otvoreno pitati decu da se opredele kod koga bi živeli.

Shutterstock

U sudskim sporovima deca po pravilu pripadnu majci, dok očevi često izvlače deblji kraj gubeći mnoga prava, umesto da sud razmatra ko od njih ima veći kapacitet za roditeljstvo, smatra Ljiljana Filipović.

- Nije žena bogom dana da bude dobra majka, njen kapacitet za roditeljstvo zavisi od mnogo faktora, pre svega uslova odrastanja. Otac i majka podjednako čine celinu u vaspitanju. I jedno i drugo su neophodni, i to kada su deca oba pola u pitanju, dok je očeva figura naročito važna kao model za identifikaciju za sinove. Zajedničko starateljstvo bi stoga bilo idealno - predlaže psihoterapeut.

Bez blaćenja, molim

Roditelji bi trebalo da imaju usaglašenu priču o razlozima razvoda, kao i zajednički plan za buduću organizaciju porodičnog života. Uz to, deci treba dati do znanja da će redovno viđati roditelja s kojim ne žive i da ih mama i tata vole bez obzira na to što više nisu zajedno.

- Mališanima predškolskog uzrasta treba najprostijim rečima reći: "Mama i tata se puno svađaju i bolje je da ne žive zajedno." Deca sa 10 godina su u stanju da razumeju apstraktne pojmove kao što su ljubav i smrt i njima je moguće kompletnije objasniti situaciju. Ne treba kriti ni da se umešala treća osoba, ako je to slučaj, ali bez osvete i blaćenja "preljubničkog" partnera u stilu "Mama/tata nas više ne voli". Imajte u vidu da ste oboje odgovorni, ali ne i krivi, to je bitna razlika, za poremećene, često otuđene odnose u porodici/braku koji su doveli do prevare - objašnjava Ljiljana i naglašava da zabuna u dečijoj glavi nastaje kada otac dolazi kod majke da se viđa s njima, umesto da to radi u svom prostoru, kao i zajednički odlasci na letovanja, proslave praznika, rođendana...

- Duple proslave su u redu, ali zajedničke nisu. Time se pravi zbrka i deci se daje lažna nada da će se roditelji u budućnosti pomiriti, a za koju se oni hvataju kao davljenik za slamku - naglašava naša sagovornica i dodaje:

- Postoje divni primeri parova koji su ostali u dobrim, prijateljskim odnosima nakon razvoda, bez obzira na to što je ljubav prestala. Oni postaju bolji roditelji i preuzimaju više odgovornosti nego ranije, postaju podrška jedno drugom kroz ceo život - poručuje Ljiljana Filipović.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]