Društvo
(FOTO) OVAJ PRSTEN DRAŽA JE POKLONIO AMERIČKOM PILOTU: Potomci Boba Kola iz Teksasa, tu ratnu uspomenu ČUVAJU KAO SVETINJU
U Srbiji je proveo 66 dana i oduševio se žiteljima podsuvoborskih sela. Porodica ovog pilota doživotno je zahvalna srpskom narodu, a najlepše reči imao je i Bobov sin Geri Kol.
„Moj otac i njegova posada su iskočili iz oštećenog B-24 bombardera nad Jugoslavijom, 6. juna 1944. godine, nakon što su završili misiju u Brašovu u Rumuniji. Nekoliko članova posade je pretrpelo manje povrede, ali su im četnici generala Draže Mihailovića i lokalni meštani Srbi pomogli i svi su preživeli rat.
Mnogi od naših očeva se ne bi vratili kućama bez velikodušne i nesebične brige koju su im Srbi pružili i platili za to visoku cenu“, rekao je Geri Hol u intervju za Fondaciju Misije Halijard.
Kad je Bob iskočio iz oštećenog aviona, sa sobom je imao mali fotoaparat u letačkom odelu. Bio je u mogućnosti fotografijama da ovekoveči veći deo vremena koji je proveo u Srbiji i njegova porodica još uvek poseduje ove jedinstvene fotografije. Svetlost dana one su ugledale 75 godina nakon što su snimljene, nakon što su ih Kolovi ponudili Fondaciji Misije Halijard.
„Tokom vremena provedenog u Srbiji se moj otac sprijateljio sa generalom Mihailovićem i toliko su se zbližili da su pred očev odlazak razmenili prstenje. Moj je otac njemu dao prsten koji je dobio za maturu, a general Mihailović njemu svoj lični prsten sa ugraviranom posvetom. Taj neprocenjivi artefakt je i dalje u vlasništvu moje porodice, nalazi se u kućnoj kolekciju u Teksasu“, kaže Geri Kol.
Misija Halijard je pokazala visok nivo saradnje između Sjedinjenih Država i Srbije u kritičnom periodu rata. Bez hrabrih napora obe strane, ova odvažna misija bi možda bila neuspešna. Oni koji znaju za misiju Halijard je svakako posmatraju kao najviši simbol solidarnosti koji je stvorio trajnu vezu između naših zemalja.
„Septembra 2019. godine sam sa suprugom i svoja dva brata putovao u Srbiju na obeležavanje 75. godišnjice Misije Halijard. To je bila moja prva poseta Srbiji, ali neće biti poslednja.
Bio sam zadivljen time koliko je Beograd živ grad i koliko je unutrašnjost Srbije lepa. Svuda kud sam putovao, Srbi su bili ljubazni i velikodušni. Osećao sam se kao kod kuće“, kaže potomak američkog pilota.