HUMANOST NADJAČALA NESREĆU! Voljom dobrih ljudi u požaru izgorele kuća i radionica Đođa Đukića, NIČU IZ PEPELA/FOTO/

Naime, već juče je veliki broj komšija iz ovog naselja, gde uglavnom žive prognanici iz Hrvatske, BiH i nešto manje s Kosmeta, izašao da komšiji pomogne u rašćišćavanju zgarišta, a danas je priređene prava moba, pa je čak počelo i podizanje krovnih greda!

Desetak kršnih mladića i sredovečnih komšija su raščistili sav šut i uklonili ostatke zgarišta, a danas od ranog jutra već su podizali krovne grede, kako bi se podigao krov u narednih nekoliko dana, za koje je najavljeno lepo vreme, bez kiše i snega. Komšije su na mobi, , ali je stigao i građevinski materijal iz firme čiji je gazda Đorđu kazao da će mu platiti „ kad mu da Bog ili zaradi kad obnovi
radionicu“.

Informer

Ispit ljudskosti su položili i predstavnici državnih organa, odnosno, Skupštine opštine Sremski Karlovci i Pokrajinskog fonda za za raseljena lica, čiji su se čelnici i lično našli na terenu.

- Karlovačka opština će im pružiti jednokratnu novčanu pomoć od 138.000 dinara, koje će već u toku dana biti uplaćene. Sa određenim preduzetnicima i ljudima dobre volje ćemo stupiti u kontakt da vidimo na koje načine bi oni mogli da što pre saniraju elementarne stvari ovim ljudima, a o dugoročnim sređivanjima ćemo još razgovarati- rekao je predsednik opštine Sremski Karlovci Aleksandar Saša Stojkečić.

Direktor Pokrajinskog fonda za raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Duško Ćuturilo je kazao da će intervenisati sa dve donacije u vidu građevinskog materijala i biće obezbeđen deo opreme i alata u vrednosti do 200.000 dinara, kako bi Đorđe što pre mogao da pokrene posao u radionici.

Informer

- Plačem kad vidim koliko je ljdui izašlo da nam pomogne.. Deašava se u životu sve i svašta, ali život ide dalje, moramo da se borimo. Gledam svetlo u životu, a ono crno će proći- kaže Đorđe, inače „ dete Oluje“, koga su hrvatske ustaše 1995. proterale sa samohranom majkom je sa osmehom nade Đorđe za portal Informer.

Kada je požar buknuo, 67-godišnja Jovanka Dukić, bila je sama u kući. Pokušala je da ga nekako spreči, ali u tome nije uspela. Kako je požar progutao skoro sve što su Dukići stekli u prethodnih 25 godina, Đorđe i njegova majka Jovanka su noć proveli u jedinoj sobi, koja im je, pored kupatila, ostala čitava, pokriveni ćebadima koju su im donele komšije.

- Užasno je hladno bilo, ali dobro, umotali smo se u ćebad, barem smo u svom. Nadalje ćemo spavati u toj kuhinji. Svi nam pomažu, sve komšije. Ja sam bolesna žena, operisala sam rak dojke, još sam na terapijama, a operisala sam i kičmu.

To je soba, u koju smo se 1997. godine, nakon progona, prvo smestili, a sad ponovo počinjemo odatle. Ali neka, hvala Bogu da smo živi i zdravi. Svi su nam priskočili u pomoć, rođaci komšije, prijatelji. Telefoni zvone neprestano, zovu od Kanade do Australije, a koliko mi to znači - ne mogu vam opisati - kaže Jovanka, koja se priseća i svoje izbeglečke priče kada je sa nejači stigla iz Gračaca na Banstol.

Njen sin Đorđe je pored majstorstva u građevinskom i stolarskom zanatu, poznat i kao sportista, planinar i maratonac, ali kaže da pored ove nesreće koja ga je zadesila i pretrpljenog šoka ipak ostaje optimista da će sve na kraju biti kako valja.

Informer

- Kad mi je majka javila da gore kuća i radionica ne znam šta mi je sve prošlo kroz glavu. Ceo život u haosu. Šta sam kome kriv? Šta sam zgrešio? Ali, hvala Bogu, mi samo doživeli samo nesreću, a ne tragediju. Znam da ima mnogo ljudi kojima se slično nešto desi, a niko za to ne sazna i nema ko da im pomogne. Nama su svi priskočili u pomoć, pa i moji sportski prijatelji.

Kad me neko pozove i pita kako da pomogne, a zovu non-stop, dođe mi da zaplačem, od sreće – zaključuje Đorđe.

Oni koji su malo posvećeniji Bogu i veeri uvereni su da je porodici Dukić, da sve prođe bez ljudskih žrtava, pomogla i novopodignuta Crkva Blage Marije na Banstolu, nazvana i „ Putinova crkva“ jer je jedina u nas podignuta po uzoru na ruske crkve.

- Čuva dragi Bog Srbe i Ruse- reče jedan starina sa Banstola.