FAŠISTI SU U KRAGUJEVCU UBILI 40 DECE, ALI PRVO MALU DEVOJČICU NADU! Nema je u knjigama, ali ima u suzama koje za NJOM GODINAMA TEKU

Ovaj 21. oktobar je za Kragujevac osamdeseti koji se pamti po najvećem zlu koje je Srbija doživela. U jednom danu, 1941. godine, na stratiše u Šumaricama je pred mitraljeze izvedeno 2.854 građana, koji su nasumice sakupljani po ulicama, kućama, radnim mestima, kafanama… Ubijeno je 2.794, dok je 62 preživelo.  Među ubijenima je bilo 300 mladića i učenika srednjih škola, ali i 40 dece od 12 do 15 godina starosti.

Na tradicionalnoj manifestaciji “Veliki školski čas” koja se odražava u Šumaricama u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izvedena poema Duška Radovića “Crni dan”.

Ali, malo ko zna da je prva žrtva fašista, zla koje je u crno zavilo Kragujevac, bila jedna petogodišnja devojčica, Nadežda Čokić. Većina onih koji su bili na sahrani Nadežde Čokić streljani su 21. oktobra 1941. O njoj se malo pisalo, nema je u knjigama, ali je ima u suzama koje za njom liju 80 godina. Nju je ubio nemački vojnik dok se igrala kraj svoje kuće 29. juna 1941. godine.

Informer

Devojčica, lepotica, pogođena je u srce, i umrla je na rukama svoje majke. Ona nije bila vojnik, ratnik, ni đak nije stigla da bude. Bila je samo anđeo i žrtva zlotvora. Da je Kragujevac streljani grad, zna se. Svaka kuća je izgubila nekog svog, mnoge porodice su i ugašene.Ali da je zlo bilo takvo da je neko pucao i u dete od pet godina, to se još nije znalo.

Brat ubijene Nadežde sačuvao priču i uspomenu na sestricu 

Slobodan Čokić, rođeni brat nastradale devojčice, je preminuo prošle godine. Ali je za života uspeo da ispriča istinu o tragičnoj sudbini svoje sestrice i da ostavi svedočanstvo o zlu.

- Mi stanujemo pored kasarne, a tu je, kraj našeg dvorišta, bio magacin sa odećom. Od krađe ga je čuvala mala četa Nemaca. Otac nam je zabranio da se približavamo kasarni - sećao se Slobodan, koji je tada imao 10 godina.

- Taj datum dobro pamtim, 29. jun. Bio je lep dan, brat i ja smo se igrali, a Nada, naša ljubimica, igrala se s drugaricom u komšiluku. Imala je belu pletenu benkicu, suknjicu obrubljenu cvetovima. Čuli smo pucanj. Svi smo se trgli. Brat i ja smo pojurili, i videli sestru koju vodi komšinica.... Glava joj je pala. Vukla je noge. Zapamtio sam jednu crvenu mrlju na bluzici... Majka ju je uhvatila u naručje. Nada je samo zajaukala, umrla joj je u zagrljaju... – govorio je Slobodan Čokić kroz suze.

Informer

Kovčeg je bio u kući. Sutradan je došao jedan nemački oficir.

- Izvinjavao se, govorio da je taj vojnik koji je pucao u dete lud. Ali mi od toga nismo imali ništa. Većina koji su bili na sahrani, posle su streljani, 21. oktobra... Od sveštenika pa nadalje. Njegov brat Tomislav je otišao, kada je Kragujevac oslobođen, u vojsku. Imao je 15 godina, a posle tri nedelje je stradao na Bumbarevom brdu kod Knića. Bio je 13. novembar 1944. godine

Kako je za Informer izjavio Željko Zirojević, predsednik SUBNOR-a , “Nadežda Čokić će dobiti svoju aleju u Šumaricama, pored spomenika malim čistačima obuće, zato što je je žrtva koja nije ni mrava zgazila, a ubijena je samo iz čiste mržnje, jer je bila Srpkinja”.