OVA SRPSKA TVRĐAVA BILA JE POSLEDNJA LINIJA ODBRANE IZMEĐU DVA CARSTVA! Tu se spajaju prošlost i sadašnjost... MORATE JE POSETITI!

Tvrđava Golubac je zamak kome je zaista potrebno da posvetite svoju pažnju i vreme. Ušuškan u predivnoj Đerdapskoj klisuri, prozvanom Gvozdena kapija Dunava, tvrđava Golubac zauzima važan strateški položaj. I to baš na onom mestu gde je reka najšira, tako da podseća na more.

Od trenutka kada je obnovljena i otvorena u martu 2019. godine, tvrđava Golubački grad postala je jedna od najposećenijih atrakcija u našoj zemlji. 

Nalazi se u okviru Nacionalnog parka "Đerdap" i udaljena je od Beograda oko 130 kilometara, a osim što ćete uživati u predivnom pogledu, u kulama možete da posetite i brojne izložbe o samoj istoriji tvrđave.

Informer

Golubačka tvrđava sastoji se od devet kula i Palate i predstavlja ulaz u nacionalni park Đerdap. Ovo je definitivno primarna atrakcija kada je reč o najlepšim tvrđavama u Srbiji.

Danas u tvrđavi Golubački grad postoje različite zone, budući da i dalje ima onih koje su nedovoljno bezbedne i koje je moguće posetiti, ali samo u pratnji posebnog pratioca i uz maksimalno poštovanje svih bezbednosnih mera.

Tvrđava Golubac je mesto na kome se spajaju prošlost i sadašnjost pripovedajući priču o mnogim bitkama. Golubački zamak je lokalitet na kome su Srbi, Turci, Austrijanci i Mađari vojevali, na kome su ratnici uzvikivali bojne pokliče i mesto koje čuva mnoge tajne spremne da ih otkrijete.

Istorijat 

Istorija golubačke tvrđave je bila veoma turbulentna. Pre nego što je ovaj srednjevekovni evropski zamak podignut, na njegovom mestu nalazila se rimska utvrda. Tokom srednjeg veka ovde su se odigrale brojne bitke između Turaka, Bugara, Mađara, Srba i Austrijanaca.

Tokom ovog perioda tvrđava Golubac je uspešno odbila više od 120 napada i opsada.

Posebnu važnost Golubac je poprimio sredinom 14. veka nakon što se Otomansko carstvo uzdiglo na istoku, piše serbianprivatetours.

Njen položaj na samom "vrhu" klisure Gvozdena kapija, kao i činjenica da je Golubac bio poslednja vojna postaja na Dunavu, bili su od presudne važnosti za kontrolu rečnog saobraćaja. Samim tim, tvrđava Golubac bila je poslednja linija odbrane između ugarskog i otomanskog carstva.

Nakon Kosovske bitke 1389. godine Turci su od Srba preuzeli upravljanje tvrđavom Golubac. Samo dve godine kasnije 1931. tvrđava prelazi u ruke Ugara, ali samo na par meseci, nakon čega će je Turci ponovo osvojiti.

Informer

Oko 1403. ovaj srednjovekovni zamak ponovo potpada pod mađarsku vlast. Nakon toga Sigmund, kralj Ugarske, tvrđavu Golubac daje na urpavljanje Stefanu Lazareviću, despotu Srbije. Ovo je bio poklon kojim je trebalo učvrstiti savezništvo dve zemlje.

Posle Stefanove smrti, njegov sestrić i naslednik Đurađ Branković je trebalo da preuzme zamak, ali…

Vojvoda Jeremija, koji je u tom trenutku bio zapovednik Golupca, zatražio je 12.000 dukata da bi, bez borbe, predao Ugarima zamak. Nakon što je odbijen, Jeremija je tvrđavu predao Turcima i tako prouzrokovao čitav niz događaja.

Naime, sada kada su ponovo imali Golubac kao bazu, Turci su počeli da haraju pograničnim delovima Ugarske i pljačkaju sve što mogu. A kako bi se zaštitili od dubljeg prodiranja Osmanlija, Mađari podižu 14 novih tvrđava između Beograda i Turnu Severina.

U narednih nekoliko vekova tvrđava Golubac je stalno prelazila iz turskih u mađarske ruke i tako je bilo sve do 1867. kada je srpski princ Mihajlo Obrenović III uzeo prevlast, a Golubac izgubio svoj strteški značaj.

Koja se tajna krije iza imena tvrđave Golubac

Kroz istoriju, još od 1335. godine, ime Golubac izgovarano je na mnogo različitih jezika – Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik… I na svakom od njih značilo je isto – Golub.

Međutim, kako je ovaj zamak zaradio svoje ime? O tome postoji nekoliko teorija i legendi.

Prva legenda nam pripoveda priču o neuzvraćenoj ljubavi. Naime, turski komandant grada zaljubio se u prelepu devojku po imenu Golubana. Avaj. Ona je odbila da se pridruži njegovom haremu i bila podvrgnuta surovoj kazni – vezana je za stenu u reci kako bi se pokajala zbog svoje drskosti.

Ostajući verna svojoj odluci, Golubana je umrla u okovima, a stena za koju je bila privezana i danas stoji na sred Dunava. Ova hrid i danas nosi ime "Baba-kaj" (pokaj se).

Informer

Druga legenda je o vizantijskoj princezi Jeleni (Irena Kantakuzin), supruzi despota Đurađa Brankovića. Usamljena u tvrđavi, svoju tugu pokušavala je da odagna uzgajajući golubove. Ove ptice bile su joj jedini prijatelji budući da je narod nije voleo. U svojoj čamotinji, Jelena je jedino golubovima mogla da se izjada o svojoj samoći i priča o nostalgiji koju je osećala za svojim dalekim domom.

Na kraju, tu je i jednostavan odgovor na pitanje kako je tvrđava Golubac dobila svoje ime. Naime, za to su, navodno, zaslužne njene kule koje podsećaju na golubija gnezda.

Inače, isprva je Golubac imao samo devet kula. Ali, kada su ga Turci osvojili, kako bi još bolje utvrdili svoje položaje, podigli su još jednu kulu. Najstarija kula je “Šešir kula” sa oktagonalnom osnovom (sve ostale su kvadratne u svojoj osnovi) i oblikom koji podseća na cilinder šešir, a služila je kao citadela.

Bonus video: