BEZ TAJNE O SEVERNOM REVIRU! Kineska kompanija Zi Đin otvorila vrata sedmoj sili (FOTO)

Bila je ovo prilika da se o eksploataciji rude i istorijatu ekspoltacije na Severnom reviru Rudnika u Majdanpeku, njenoj trenutnoj obustavi i merama za rešavanje aktuelne situacije sa planinom Staricom, novinari upoznaju od ljudi iz struke.

Svoje viđenje na ovu temu izneli su profesor Lazar Kričak, iz Centra za rudarstvo Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu i profesor Radoje Pantović iz Odeljenja za površinsku eksploataciju ležišta, Tehničkog fakulteta u Boru.

Informer

 - Kompanija Zi Đin se svesrdno trudi da učini sve da lokalna zajednica i zaposleni imaju što više koristi od poslovanja Kompanije. Nastojanja su da se još više produbi tradicionalno prijateljstvo Kine i Srbije, unapredi ekonomski i društveni razvoj koji će se odraziti kroz pomoć lokalnom stanovništvu u svakom pogledu i time stvore još bolji sulovi za život.

Želimo da pokažemo drugu stranu i prikažemo stvarno stanje, kakvo jeste i šta činimo vezano za nastalu situaciju, eksploataciju rude na Severnom reviru za šta posedujemo svu neophodnu dokumentaciju za izvođenje radova o čemu su obaveštene nadležne inspekcije kao i Ministarstvo rudarstva Vlade Srbije, rekao je generalni direktor Zi Đin ogranka Rudnka bakra Majdanpek, Jian Neyuan.

Tradicija rudarenja u Majdanpeku traje dugi niz godina. Kao i Bor to je sredina u kojoj je stanovništvo najvećim delom upućeno na ovu privrednu granu od koje im zavisi egzistencija.

Informer

Kompanija Zi Đin je svojim dolaskom dosta učinila da se uslovi života znatno poboljšaju i pokaže bolja slika rudnika nego što je bila ranije, podsetio je profestor Lazar Kričak.

,, Ljudi su ovde navikli da žive za rudarstvo i od rudarstva. Ovaj grad drugačije ne bi postojao. Mnogo je truda dolaskom Kineza učinjeno da rudnik vrati stabilnost koja donosi profit. Dosta se uložilo u prozvodni proces, dosta je donacija dato lokalnoj zajednici, što je redak slučaj da se strana Kompanija ponaša kao domaća . Zato je Zi Đinu potrebna pomoć svih institucija, od lokala do najviših instanci države, kako bi za par godina svi kopovi bili potpuno uređeni. Ovo je prva Kompanija koja je uradila pomak u rekultivaciji zemljišta.

Put prema planini Starici, koji vodi kroz Seveni revir, ima nekoliko ozbiljno ugroženih lokalcija koje ometaju prolazak vozila i otežavaju proizvodni proces. Kompanija planira da se širi, da proširuje svoja eksploataciona polja. Rad na Severnom reviru je zaustavljen još 1992. godine takođe zbog obrušavanja sada se situacija samo nastavila, ali to je normalno za rudarsku sredinu.

Informer

Na mestima koja ozbiljno ugrožavaju sigurnost i bezbednost prilikom radova , neophodno je što pre uraditi proširnja odnodno snaciju ali ne postoji nikakva bojazan da će se planina Starica, odnosno njen vrh, simbol grada, skinuti i da neće postojati.  

Urađena su dva kanala za prihvatanje slučajno odronjenog kamenja, tako da građani Majdanpeka u tom pogledu mogu biti potpuno mirni, naveo je profesor geološkog fakulteta u Beogradu, Lazar Kričak i dodao, da to ne oslobađa obaveze vlasnike rudnika da se i dalje obavlja stalni pregled, odnosno monitoring kosine koja predstavlja pretnju od eventualnog odrona planine Starice prilikom miniranja.

Informer

Predstavnici sedme sile, obišli su Severni revir Rudnika u Majdanpeku i upoznali se sa prilikama na terenu ali i eventualnim opasnostima koje za sobom nosi upotreba eksploziva za miniranje koju prate i veoma štetne i opasne pojave. U tom pogledu Zi Đin je uveo sistem za praćenje negativnih efekata miniranja , kao što su seizmički potresi i buka, koji se prilikom miniranja javljaju.

- U gradu postoji šest mernih stanica na kojima se prate pojave od seizmičkih potresa i buke u određenom vremenu, odnosno konstantno 24 sata, sedam dana nedljno. Tako da je miniranje u potpunosti u svakom trenutku ispraćeno i mogućnost je pružena da se na prekoračenja potresa, kojih u poslednjih pet godina nije bilo, odmah odreaguju.

Radi se o najsavremenijim sistemima koji ne postoje ni na jednom Površinskom kopu u Evropi, objašnjava profesot Tehničkog fakulteta u Boru, Radovan Pantović.