Društvo
DEDA ŽIVKO JE MAJSTOR JEDINSTVENOG ZANATA! Kad mu se pokvarila harmonika otkrio je da ima poseban dar (FOTO)
Iz ravnog Banata u Bajinu Baštu, Živko Dragan (73), preselio se kao mladić zbog posla u struci, gde je osnovao porodicu i zauvek ostao da živi. Od malena je ušao u svet muzike, a harmonika mu je bila omiljeni istrument. Sa svojim rođakom u rodnom Banatu dosta je svirao na igrankama, a onda je dobio posao u varošici kraj Drine i oženio se ćerkom poznatog bajinobaštanskog harmonikaša.
Po profesiji je elektroničar, ali ljubav prema muzici nikada nije prekidao.
- Još 1971. godine sam došao u Bajinu Baštu, već sa nimalo malim iskustvom harmonikaša.
Tu sam nastavio da gradim svoju muzičku karijeru sa muzičarima iz Bašte i Užica, a takođe mi je igrom slučaja i starac bio u to vreme poznati harmonikaš, pa sam ga na neki način kasnije i ja nasledio - počinje priču Živko.
Po njegovim rečima vremena su tada bila dosta drugačija nego danas, a i odnos među kolegama se promenio. Njegove svirke posle toliko godina pamte mnogi Banaćani, ali i Bajinobaštani, koji su ga prihvatili kao svog zemljaka.
Nakon kvara harmonike "ispekao" novi zanat
Živko je od malih nogu imao dosta znanja prema mnogim zanatima, bio je zaintresovan i sve mu je išlo od ruke. Kao dete od 11 godina popravljao je radio aparate, a kasnije i ostale uređaje. Jednom prilikom kada mu je se pokvarila harmonika rešio je da je sam popravi, što je i učinio i video da može i to da radi.
Želeo je da postane majstor za popravku harmonika, ali mu je nedostajalo znanja, veštine i iskustva, pa je odlučio da krene kroz Srbiju kod ozbiljnih majstora da stekne znanje i ispeče zanat.
- Kada sam prvi put popravio moju harmoniku počeo sam da razmišljam da bih mogao ubuduće time da se bavim. Pošto nisam poznavao puno taj posao odlučio sam da idem na obuku kod iskusnih majstora širom Srbije, da bih naučio kako se profesionalno popravljaju harmonike - priča naš sagovornik.
Iako zanat nije bio lak, Živko je ga ipak savladao. Ubrzo je otvorio svoju radionicu u kojoj je provodio najviše vremena, a kod njega su dolazili muzičari sa svih strana. Ni sam ne zna koliko je harmonika popravio do sada, jer je broj izuzetno veliki.
Kada je prestao da svira u orkestru i dalje je ostao u svetu muzike zahvaljujući zanatu kog je izučio.
- Moj način rada je specifičan, jer svaka sitnica mora da se uradi kako treba. Posao kog se prihvatim uvek ga odradim stručno i profesionalno, ali i estetika je na prvom mestu, jer ovo je zanat gde nema igre- naglašava Živko.
Živko ima svog naslednika
Živkovim stopama krenuo je i jedan mladi Bajinobaštanin Miloš Ðukić, koji je uz Živka naučio zanat i sada samostalno radi. U njegovu radionicu pristižu harmonike sa svih strana, a ako je majstor zadovoljan svojim radom siguran je da će i mušterija biti zadovoljan.
- Milošu sam predlagao da se ne upušta u ovaj zanat, ali je on ipak bio uporan i savladao ga. Svako od nas ima svoj princip rada, ali moj je specifičan jer sve volim isključivo sam da uradim - ističe Dragan.
Ističe da dobar majstor za popravku harmonika mora da poznaje stolarski zanat, preciznu mehaniku, ali i da bude dobar tonac.
Harmonika je oduvek bila skup instrument što dokazuje činjenica da su za nju ljudi prodavali i po dva para volova, a volovi su u to vreme bili pravo bogastvo. Iz tog razloga kada instrument dođe u ruke majstora neophodna je preciznost, jer svaka sitnica ima posebnu važnost.
Dok mladići u današnje vreme ne mogu da odluče čime da se bave, ovaj zanat u Srbiji gotovo da nema ko da radi. Živkovu karijeru pored sviranja harmonike, obeležila je i popravka ovog instrumenta. Zanat koji je vrsno izučio poslužio mu je da u poznim godinama ostane u svetu muzike.