DOKO I DALJE SNIMA OBIČAJE PO SRBIJI! Neobična priča s Putujućeg festivala dokumentarnog filma OSTAVILA JE PUBLIKU BEZ TEKSTA

Projekcija filma "Doko" preksinoć, u okviru 17. Putujućeg festivala dokumentarnog filma u gradskoj biblioteci u Malom Zvorniku, ostavila je publiku bez teksta!

Bilo je to veče sećanja na Dobrivoja Pantelića Doku, entuzijastu iz Rađevine, koji je sa svojom suprugom Dobrilom više od četvrt veka promovisao tradiciju, kulturu i običaje Rađevine beležeći kamerom svakodnevicu, navike i verovanja običnih ljudi svog zavičaja. Dobrivoje je preminuo pre tri godine, ali je njihova porodična produkcija 3D nastavila da radi.

- Film "Doko" posvećen je našem Dobrivoju Doki. U 12 minuta snimili smo film o svojevrsnom ponovnom susretu sa njim. Dobrivoje je, kada je bio mali, u kori jednog drveta u seoskoj šumi urezao svoj nadimak - Doko. Pričao nam je da je to učinio tek pošto je naučio da piše latinicu.

Sudbina, ili šta već, desilo se da mi pola godine posle njegove smrti, dok sam privremeno radio u jednoj pilani u mom kraju, u ruke dođe baš to deblo! Taj komad bukve na kome je pisalo "Doko". U pilani je bilo na hiljade kubika drvne građe, u dve smene je radilo po 60 ljudi i baš je kod mene stiglo to drvo na kome je moj otac ostavio svoj nadimak.

Informer

Verovatnoća da se to desi stvarno je mala, ali dogodilo se! Kao da mi se on na neki način tako javio - ispričao je u dahu Dobrivojev sin Milan, koji se sa članovima porodice poklonio publici pokazujući i komad bukve koji čuvaju, kaže, kao svetinju.

- Dobrivoje više nije sa nama, ali ljudi nas nisu zaboravili. Drago mi je što će naša dela ostati da žive, ona su bogatstvo koje čuvaju Jugoslovenska kinoteka i Etnografski muzej. Naša produkcija 3D nastaviće da snima - rekla je Dobrila Pantelić.

Etnolozi i filmski radnici Panteliće poštuju kao kolege, a Etnografski muzej u Beogradu ustanovio je prošle godine nagradu "Dobrivoje Pantelić" za najbolji film o autohtonoj kulturi u sopstvenoj produkciji, kao i nagradu za najbolji televizijski film.