Nategu Radovan čuva od zaborava! Kad se povuče kroz ovu lulu rakija je drugačijeg ukusa

Radovan Glavonjić, povrtar iz Gornje Bistrice kod Nove Varoši i matičar u ovoj opštini, jedan je od retkih koji ovu tikvu sudovnjaču gaji u svom vrtu.

- Svakog proleća je zasadim u nekoliko odžaka, a berem je u jesen, pa najbolje primerke kačim o grede pod krovom da se suše. Sada ih imam nekoliko desetina, a poneka je stara više godina - kaže Radovan.

Informer

Kaže da ih danas više niko ne koristi u svrhu koja joj je namenjena, a to je izvlačenje rakije iz bureta ili produvavanje rasola u buradima kupusa. Nudi ih na poklon, ali tek ih po neko uzme radi ukrasa ili za etno postavku.

- Izvući rakiju iz bureta nategom nije baš lako i za to su potrebna dobra pluća. Nekada ih je koristilo svako domaćinstvo. Ona ima donji prošireni deo, a gornji kraj je idužen i tanak, i može biti dugačak i do dva metra – objašnjava Radovan.

Plodovi natega se beru tek kada su potpuno zreli, a peteljka suva.

- Kada očistim plod i prebrišem vlažnom krpom kačim ih na na tamnom i promajnom mestu, gde stoje od tri do 12 meseci, u zavisnosti od veličine ploda.

Informer

Potpuno su suvi ako se čuje zveckanje semenki u unutrašnjosti kada se protrese plod - kaže Glavonjić.

On dodaje da su mladi plodovi natege ukusniji od plodova tikvice, ali se kod nas retko koriste u ishrani. Često ih koriste likovni umetnici koji se bave dekupaž tehnikom, mogu služiti kao ukras, a mogu se izrađivati i čaše, činije, saksije, lusteri, lampe, kućice za ptice...

Za uzgajanje natege potrebno je da plodovi vise, jer na zemlji će se deformisati i propasti, i jedino u vreme intezivnog rasta potrebno je obilno zalivanje.

Informer

Seme ove tikve se čuva u lokalnoj banci semena pri Ekološkom pokretu “Okvir života”, a Radovan je nedavno u Čačak poštom poslao nekoliko semenki natege svom kolegi povrtaru. Uzgajanja ove tikve na većim površinama u Srbiji nema, jedino ih gaje zaljubljenici u njen oblik.