Društvo
Oćeš me dronjo, oću te goljo! Baka Radunka i deda Đorđe 60 godina žive u skladnoj zajednici, ovo je njihov recept (VIDEO)
Odgajili su dvoje dece, izveli ih na put, ali sve vreme čuvaju i neguju svoj brak i ljubav. I dalje se vidi u njihovim postupcima da brinu i da im je stalo da ovo drugo bude dobro.
- Ne bih svog dedu dala ni za šta na svetu. On nas je skućio, dok je radio kao građevinac po svetu, ja sam se bavila kućom i decom. Sada odmaramo od svih tih poslova i čuvamo se- počinje priču o
njihovoj ljubavi Radunka.
Poznaju se još kao deca, jer su živeli u blizini. Zajedno čuvali ovce, ali su ih sabori zbližili.
- Ovo je pre bilo ljudima bogato selo, imalo je 450 stanovnika i stalno su bile svadbe, sabori, okupljanja. Tako smo se i upoznali i onda me je jednog dana pitao:“Oćeš li me goljo?“ Ja sam mu rekla: „Oću te dronjo“- priseća se baba Radunka početka njihove ljubavi.
Brak je ubrzo sklopljen kada je ona imala dvadeset i jednu godinu, a deda Đorđe trideset.
- Sve je stvar poštovanja. Posvađamo se mi, ali ljutnja ne traje dugo. Svako kaže šta ima i posle idemo dalje. Nije se pre imalo puno vremena za ljutnju, trebalo je da se sredi kuća, očuvaju deca, sprema i čuva stoka, pa se u svim tim poslovima zaborave svađe- objašnjava Radunka kako je tekao njihov brak i ističe da bez obzira koliko su ljuti jedno na drugo kada naiđe neko, ta tenzija prestaje.
- Ne treba goste i komšije da opterećujemo našim sitnim čarkama. Neprijatno bi bilo njima, nama još više. Sve može da se reši- ističe ona.
Đorđe dodaje da je dugo bio odsutan, da je radio i u Rusiji, pa, onako prećutno potvrđuje da je stub kuće oduvek bila Radunka. A ona i dalje brižno čuva svog Đorđa, zakopčava mu dugme od košulje, gleda ga nežno i sa puno ljubavi.
- Sve smo stekli svojim radom, mukom, ali smo sada zadovoljni. Više ne radimo mnogo, samo mala baštica i nekoliko kokošaka. Sad je vreme da uživamo- kaže Radunka dok gleda svog životnog saputnika.
Pripremaju slavlje za 90. rođendan
Prošli su svašta, ali su ostali verni braku i svojoj ljubavi. Spremaju se za Đorđev devedeseti rođendan.
- Rešio sam da živim još deset godina- ubacuje se Đorđe, dok Radunka i njihov rođak i prvi komšija Dragan Stevanović (74) zbijaju šale na račun njegovih godina.
Svi se slažu da je šala i zdrav humor jedan od recepata za dug život. Ne samo lični, već i ono što drži porodicu na čvrstim nogama. Uz strpljenje, razumevanje i drugarstvo, zagarantovana je duboka starost.
Selo gotovo da je ostalo bez stanovnika
Ovo planinsko selo koje je deo parka prirode Radan sada gotovo da nema stanovnika. U ovom zaseoku ih je svega troje, Miloševići i Stevanović, a ukupno u svim zaseocima ima desetak ljudi koji su tu tokom čitave godine. Možda baš i zbog toga što ih je tako malo, drže se zajedno, nema loše reči među njima i dani su im ispunjeni skromnim, ali vrednim trenucima.
Jedino im nedostaju ljudi, ali se nadaju da će selo, sada kada je lokalna samouprava sanirala put u dužini od tri kilometara, da živne. I ako se to ne desi, ostaju oni da pričaju priče o nekim, kako kažu, ranijim srećnim vremenima, deci koja su se igrala po zaseocima i livadama i čuvaju uspomene i pokazuju da u životu ne treba da se žuri i da se osmehom dolazi do dugovečnosti.