Društvo
Vernici smatraju da se u ovom manastiru dešavaju čuda! Ovde dolaze ljudi iz čitavog sveta, a povezuje ih jedna stvar!
Manastir Tumane je srednjovekovni manastir koji se nalazi u istoimenom selu, nedaleko od grada Kruševca, u centralnoj Srbiji.
Prema predanju, manastir je osnovan u 14. veku, ali postoje indicije da je tu bilo monaško naselje još u ranijem periodu, u doba Nemanjića.
Kome je posvećen manastir Tumane?
Manastir Tumane je posvećen Svetom Zosimu, a osnovan je u drugoj polovini 14. veka, kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića. U ovom manastiru se vekovima kao grob, a sada kao najveća svetinja, čuvaju mošti Svetog Zosima Tumanskog. Danas je Tuman najbrojniji muški manastir u eparhiji braničevskoj a većina monaha ima između 30 i 50 godina.
Kako je manastir Tumane dobio ime?
Brojna su predanja o nastanku imena manastira Tumane. Mi ćemo vam predstaviti četiri.
- Da počnemo od narodnog predanja koje i dalje živi među meštanima prema kojem je Tuman nastao kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića. Pred Kosovski boj manastir još nije bio dovršen a Sveti knez Lazar je poslao glasnike sa porukom Milošu da prekine zidanje svetinje rečima "Tu mani zadužbinu, no oma dođi u Kruševac da se posavetujemo ‘oćemo li na Kosovo protiv neprijatelja", od čega je izvedeno ime manastira.
- Drugi pak smatraju da je Tumane dobio ime tako što je, loveći gustim šumama, Miloš Obilić nehotice ranio pustinjaka Zosima. Dok ga je nosio ka svom dvoru da mu izvida rane, pustinjak umire, a njegove poslednje reči su bile: „Tu me mani i pusti me da umrem“.
- Postoji i treće verovanje koje jedino ne dovodi u vezu ni Svetog Zosima ni Miloša Obilića niti ranjavanje. Po tom predanju, manastir Tuman ime je dobio po jermenskim trgovcima, jer manastir istoga imena postoji i danas u njihovoj zemlji.
- Kao poslednje navodi se mogućnost da je ime manastira Tumana izvedeno iz grčke reči „timvos“ (lat. tumulus), što označava grob, odnosno grobnu humku.
Čuda manastira Tumane
Manastir Tumane inače važi za mesto u kojem se vernicima dešavaju velika čudesa. Vernici Srpske pravoslavne crkve, ali i pripadnici drugih konfesija, sa strahopoštovanjem i rado dolaze u manastir Tumane, verujući da će im molitve upućene svetiteljima Zosimu i Jakovu, pomoći da ostvare želje i nadanja, razreše svoje, kao i životne probleme svojih bližnjih.
Sve su učestalije priče, svedočenja onih kojima je poseta ovom svetom mestu donela pomoć, ozdravljenje, željeno potomstvo. Čak i oni koji su samo znatiželjni, posle takvih priča ne ostaju ravnodušni. Upućeni kažu da je potrebno da na ovo mesto dođete sa iskrenom željom za pomoć i iz srca uputite molitve pokraj moštiju svetitelja Joakima i Zosima, te da ćete zasigurno dobiti pomoć u nevolji, ozdravljenje i ispunjenje želja.
O brojnim čudima i isceljenjima sve više oni koji su ih doživeli svedoče javno i iznose svoje priče u medijima. Manastirsko bratstvo se trudi da zabeleži što više takvih ličnih priča, kako bi ostala kao trajno svedočanstvo, jer su zaista nestvarna i neverovatna.
Najskorije čudo iz manastira
Najnovija priča dolazi iz Kragujevca gde je jedna porodica imala strašan problem sa ćerkom.
- Njihovo dete je napustilo kuću, a loši događaji nadvili su se nad njihovom kućom. Oni su bili uporni i stalno su posećivali manastir dolazivši na svaku liturgiju traživši pomoć od Sare. Nakon određenog vremena čudo se dogodilo. Njihova ćerka ne da se vratila na pravi put, nego je iznenada dobila posao u inostranstvo – priča iskušenik Nikola iz manastira Tumane, napominjući da se ovaj poslednji događaj retko dešava posebno nama običnim smrtnicima.
Blagoslovom Božijim i Svete Sare manastir se neprestano izgrađuje i razvija. Tako je zasađen i novi vinograd, i osnovan je manastriski pčelinjak.
Porodica manastira svojim propovedom i gostoprimstvom nastoji da i u današnje teško vreme svakome svedoči Vaskrslog Gospoda Isusa Hrista.