Društvo
Moja muškarac zoveš Nikola! Snajka iz Afrike uživa u Šapcu! Voli ćevape, ajvar, kajmak i gibanicu!
Za ljubav i porodičnu sreću - kontinenti, vera, kultura, boja kože - nisu prepreka- kažu Nikola i Zeret, koji su Johanesburg pre pet godina zamenili Šapcem.
Dok Zi, kako je zovu iz milošte, polako savladava jezik, naučila je da jutro u Srbiji počinje kafom, zavolela je gibanicu, ajvar i kajmak, upoznala većinu šabačkih ulica, gradske pekare, zna gde su igrališta za decu.
- Mogu vam mnogo pričati o stvarima koje ovde volim, veoma je sigurno i sve u Šapcu orjentisano za decu, ljudi su ljubazni, svi su me prihvatili, žele da pomognu. Volim ćevape, sarmu, pečenje, burek - ispričala je Zeret Karigija za Rts.
Nikolu je upoznala u rodnom Johanesburgu, zbog njega je, po rođenju ćerke, prešla u pravoslavlje.
- Posle 13 godina vratio sam se i verujem da sam doveo ono najbolje iz Afrike, ono što je meni mogla da ponudi, moju divnu ženu Zi i malu Miku. Odlučili smo da se vratimo kad se Mika rodila to je zapravo bila ženina odluka, Zi je slušala moje priče pre svega o socijalnom aspektu života ovde. Kako je ovde bezbedno i kako možemo uveče da izađemo i da prošetamo i da se vidimo sa ovim i onim drugarom… ona je došla i rekla - "pa hajde tamo da živimo" - dodao je Nikola Ćirković.
Zi kaže da joj je ovde prelepo, ne smeta joj ni sneg, leta su joj toplija nego u Africi...
- U parku u kojem je odrastao Nikola, dodaje Zi, sada uživa moja ćerka, svuda mogu bez kola, mnogo vremena smo zajedno, sve je dostupno. Ćerka se lepo prilagodila u vrtiću, imam svoju rutinu, idem u teretanu, sa drugaricama na kafu, konačno Šabac je mesto koje mogu da nazovem dom - ističe Zeret Karigija koja inače radi kao nastavnica engleskog u privatnoj školi.