Nemam oca, nemam majke, ali se borim! Služen pomen Spomenku Gostiću, dečaku koji je ostao na večnoj straži (VIDEO)

Spomenko Gostić bio je vojnik i najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Odlikovan je Medaljom zasluga za narod.

- Drago mi je što ima tako finih ljudi koji se hoće pobrinuti. Ali ja kažem ipak dok rat traje, ja odavde neću.

- A zašto nećeš odavde?

- Eto zato što ne mogu napustiti dok god se ne oslobodi ovo sve.

Ovo su reči za zauvek. Izgovorio ih je Spomenko Gostić, najmlađi borac Vojske Republike Srpske koji je dao život za Srpsku. Svoje ognjište u Jovićima kraj Maglaja branio je do poslednjeg dana. Kako se voli i čuva svoje, pokazao je i generacijama posle. Na Dan Republike odali su mu počast u Doboju. 

- Imao je mogućnost da se izvuče, ali je Spomenko Gostić odabrao da da život za Republiku Srpsku kako bi naraštaji i buduće generacije opstale i kako bi Republika Srpska živela.  Mi mladi treba da imamo u vidu, tj. generacije koje dolaze, da je Spomenko jedna hrabri dečak koji je pre svega dao svoj život za našu otadzbinu Republiku Srpsku - kažu građani.

Informer

Od Ozrena Spomenka Gostića nisu mogla da odvoje nikakva obećanja za bolje sutra. Mogao je da ode, ali rodna gruda se ne ostavlja tek tako. 

Koliko je skupa sloboda, to nije jedina lekcija koju su mnogi naučili od Spomenka. Imao je samo 15 godina, ali je o rodoljublju i hrabrosti naučio i mnogo starije od sebe. 

- Jeste da ima mnogo slučajeva gđe je teško ali to se opet nekako izdrži. Imao sam slučajeva da sam nagazio na minu. Bila je mina paštetica, naišao sam i odbilo je prvi točak. Ovo mi je druga, ranilo je baš mene detonacija, i tu me je geler ovako okrznuo. Ali opet se sve to savlada. Tukli su me mecima 84-kom, morao sam puziti kroz kanal ali i to sam izdržao. I kažem da mi je dobro i fino, sarađujem sa vojskom, hranim se s vojskom, spavam. Nemam oca, nemam majke. Ostao sam sa babom i baba mi je poginula baš kod ove kuće tu - govorio je Spomenko, podseća ATV.

Prilikom granatiranja položaja VRS 20. marta 1993. godine poginulo je pet vojnika, a Spomenko je teško ranjen. Ubrzo je preminuo, sa smo 15 godina. Sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju Njiverak, Gornji Ulišnjak. Posmrtno je odlikovan Medaljom zasluga za narod.