Bio je nesrećno zaljubljen u Milu! Na spomeniku mu piše "U svetu, brale, nema ljubavi." Znate li ko je ovaj čovek?

Tu, u kafani "Kod belog krsta", naš čuveni pesnik i slikar Đura Jakšić, napisao je antologijske stihove "Ana toči, Ana služi, al' za Milom srce tuži". Mila Popović, ćerka tadašnjeg zakupca kafane "Kod belog krsta" mu je slomila srce...

Mila mu je, priča istoričar Srđan Sivčev bila inspiracija i za njegovu čuvenu sliku "Devojka u plavom". Po njoj je krojačica kikindskog Narodnog pozorišta, Senka Udicki, sašila gotovo identičnu plavu haljinu koja se danas nalazi u holu teatra. 

Informer

- Đura Jakšić nije dugo boravio u Kikindi, oko godinu i po do dve, između 1851. i 1854. godine. Često je odlazio u kafani "Kod belog krsta". Tada su sve kafane imale obeležje kod nekog mesta, zbog lakšeg prepoznavanja. Beli krst se nekada nalazio u samom centru Kikinde, gde je bila i pijaca, a od čuvene kafane pružao se pogled ka njemu - nastavlja Sivčev.

Informer

Kikinda je, prema njegovim rečima u 19. veku doživela privredni procvat, a sa njim su nicale i čuvene kafane, po kojima je ovaj grad postao prepoznatljiv.
- Postojale su još i kafane ",Kod zlatnog drveta", "Kod tri šešira"...To su uglavnom bile rejonske kafane sa muzikom "uživo", gde se ostajalo do kasnih sati. Postojale su i malo sofisticiranije gostionice, gde se uz provod nudio i smeštaj.
Međutim, zahvaljujući Đuri, od svih kafana, izdvojile su se samo dve: "Kod belog krsta" i "Šandor".

Umetnik snažnih osećaja, izbegavao je kavgu, ali je znao i da se potuče, kad je trebalo. Odlazio je u kafanu "Šandor", koja se i danas, verovali ili ne, tako zove i nalazi se na istom mestu, u Ulici Svetozara Miletića.

- U kafani "Šandor" družio se sa kikindskim đilkošima. Jednog dana je ušao u kafanu i rekao: "Da ja nisam došao, vi ne bi bili ljudi". Jedan od prisutnih skoči, ošamari ga i sruši na pod, rečima: "Zašto nas vređaš?!" Đura im je reko: ",Ej, čekajte, zašto se tučete? Da znate ovako, četiri je čoveka, a pet je ljudi, sa mnom ste, eto ljudi. Ima nas pet".Ovu anegdotu pričala nam je profesorka u  kikindskoj gimnaziji i govori o pravilu u gramatici, brojevima u množini- prepričava ovaj istiniti događaj Tomislav Blaće, profesor fizičkog vaspitanja za emisiju Alo, Beograde, Srbija zove na Informer TV.
Kikinđani nikada neće zaboraviti čuvenog umetnika srpskog romantizma. Ovde je i osnovna škola i ulica koje nose njegovo ime.

U Kikindi je Đura Jakšić boravio u kući na iglu ulica Čanadske i Svetozara Miletića. Kuća je srušena, a preko puta, kao sasvim slučajna simbolika, stoji putokaz za Đurinu varoš - Srpsku Crnju. U njoj je rođen 1832. godine pod pravim imenom Georgije. Od oca Dionisija, sveštenika i majke Hristine koja je bila iz svešteničke porodice. Bio je prvorođeni od devetoro dece.

U njegovoj rodnoj kući održava se književna i kulturna manifestacija "Liparske večeri", a pored nje nalaze se osnovna i srednja škola koje nose njegovo ime. Odmah iza ulice u stoji mural -"Devojka u plavom". Tako su Đura i Mila, zauvek ostali zajedno u Đurinoj varoši.

Georgije Đura Jakšić poslednje godine živeta proveo je u kući u beogradskoj Skadarliji, u kojoj je i umro u 46. godini. Pesnik rodoljubive i ljubavne poezije čini se da je zauvek ostao željan ljubavi. Na grobnom spomeniku, na Novom groblju u Beogradu, napisan je epitaf: "U svetu, brale, nema ljubavi..."