Ovi običaji uoči Lazareve subote poštuju se i danas: Lazarice donose sreću

Obe župe su na Šar-planini, nedaleko od Prizrena, a običaj Lazarice je pre osam godina uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

- Lazarice čine grupa devojčica, uzrasta do srednje škole, odevene u izvornu narodnu nošnju, a čine je Lazara (stasita devojka), Lazarčeta (devojčica) i pevačica (dve devojke koje pevaju). Ritual počinje u predvečerje Lazareve subote, u porti crkve zvonjavom crkvenih zvona, koja pozivaju lazaričke grupe i žitelje sela da prisustvuju njihovom predstavljanju. Odvija se "nadskakivanje" kao poseban vid obrednog nadmetanja kojim se pokazuje ko je izdržljiviji u skakutanju na jednoj nozi – objašnjava za Informer Dragoljub Slavković, penzioner iz sela Mušnikova.

Posle ovog rituala, sve devojčice idu zajedno na spavanje u kući kod "Lazara". U cik zore, kad zapevaju prvi petlovi, Lazarice ustaju, umivaju se i zapevaju pesmu.

Informer

- Žitelji sela pre nego čuju lazaričku pesmu, kao i Lazarice, pre polaska, obavezno pojedu zalogaj hleba, da ih "Lazar ne probije". Lazarice u toku dana obilaze sve domove u svom, ali i susednim selima. Sa velikom radošću, domaćice ih dočekuju u čistom i pometenom dvorištu, jer se smatra da
Lazarice donose sreću, berićet, zdravlje ljudi i dece, odbijaju nevolje i nesreću i sprečavaju zlo - priča naš sagovornik.

Domaćica dočekuje Lazarice s darovima, koji se nalaze u situ, u kome su obično jaja, mast, brašno, vuna, pasulj i voće, a u novija vremena slatkiši (keks, bombone, ratluk). Lazar se daruje i novcem.
- U smiraj dana, kad Lazarice završe obred, vraćaju se u kuću "Lazara", raspremaju se i dele darove na ravne časti. Od tog trenutka, Lazarička pesma utihne i ne sme se čuti tokom čitave godine, do sledeće Lazarove subote, jer lokalno rečeno, "neje arno – neće ima ugur u stoka, jer neće da se množet" – objašnjava Slavković.