Gradonačelnik Beograda bio junak oba svetska rata! Pravo iz đačke klupe išao preko Albanije, a kasnije bio u nemačkom logoru!

Rođen u Belotiću 18. oktobra 1896. godine, Ninko Petrović je osnovnu školu je završio u Belotiću, a potom je pohađao gimnaziju u Šapcu.

Posle završenih šest razreda gimnazije, u jesen 1915. godine mobilisan je u Đačku četu sa kojom se krajem iste godine povukao preko Albanije u Grčku tokom Prvog svetskog rata. Posle kraće vojne obuke upućen je na Solunski front, gde je 1916. godine učestvovao u borbama u sastavu Prvog pešadijskog puka Moravske divizije kao podnarednik-đak. Po naređenju iz komande zajedno sa drugim „đacima” upućen je u grčki grad Volos, gde je pohađao sedmi i osmi razred gimnazije i uspešno položio maturski ispit. Ubrzo nakon maturiranja se vratio na Solunski front, i to u momentu najintenzivnijih borbi i njegovog proboja, nakon kojih se konačno posle duže vremena ponovo vratio u Srbiju i rodni kraj.

Tokom rata ubijen mu je otac, dvojica starije braće i brat od strica. Uprkos tome, uspeo je završi Pravni fakultet u Beogradu 1922. godine. Bavio se advokaturom i drugim službeničkim poslovima, a 1930. godine bio je jedan od osnivača i ujedno sekretar Udruženja „Solunske đačke čete”.

U toku Velikog rata Petrović je pisao dnevnik i razne zapise, na čijem sabiranju je radio pred kraj svog života.

„Bio sam na Kajmakčalanu i borio se. Izgubio sam brata tamo. Mnogo je naših vojnika tu izginulo. Čitav vrh planine je bio pokriven leševima. Pukovi koji su se borili bili su prepolovljeni, jedan skoro sasvim satrven. S obzirom na sve to, kao učesnik u Prvom svetskom ratu pokušao sam da sa svoje strane nešto više, neposrednije, konkretnije i celovito kažem. Pisao sam autobiografski, onako kako sam ovaj rat preživljavao i video. Kao što se lako može videti, bio sam nešto glasniji i slobodniji kada sam govorio o grehovima velikih saveznika prema Srbiji” napisao je tada Petrović. 

Ovako je izgledao predgovor prve verzije njegovih sećanja čija je linija podudarna i sa svim ostalim zapisima. 

U Aprilskom ratu 1941. godine kao kapetan prve klase bio je komandir protivavionske i protivtenkovske mitraljeske čete na Pirotskom frontu na kojem biva zarobljen i odveden u logor. Nakon Drugog svetskog rata od 1946. do 1951. godine biran je na mesto predsednika Izvršnog narodnog odbora Beograda, što je danas u rangu gradonačelnika. Zbog toga u njegovoj biografiji između ostalog stoji i da je bio prvi izabrani gradonačelnik Beograda. Za njegova mandata izgrađeni su značajni privredni i kulturni objekti u Beogradu i započeta izgradnja Novog Beograda.

Nosilac je više ordena i medalja, ali je uvek posebno isticao Albansku spomenicu. Pored Ordena zasluga za narod prvog reda dobitnik je i jednog poljskog i dva francuska odlikovanja.

Petrović je umro 30. aprila 1981. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.