Poslednji amanet srpskom narodu! Poreklom Nemac, srcem i dušom Srbin zadužio našu naciju!

Rođeni Švajcarac, forenzičar, hemičar, kriminolog i profesor na Univerzitetu u Lozani, dr Arčibald Rajs, najveći je prijatelj srpskog naroda u 20. veku.

Dr Rajs se istakao kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata i kasnije kao autor nekih od nenadmašnih i najpopularnijih knjiga o Srbima, koje je voleo više od sebe samog. 

Preminuo je 08. avgusta 1929. godine u 04.30 u svojoj kući u Beogradu.

Sutradan, 9. avgusta 1929. godine, telo dr Rajsa bilo je preneseno automobilom u Opštu državnu bolnicu, gde je, prema poslednjoj želji pokojnikovoj, trebalo da se izvadi njegovo srce kako bi počivalo na kapiji Srbije i prvoj stopi slobodne srpske zemlje Kajmakčalanu.

Telo dr Rajsa je uz najviše državne počasti zatim preneseno u Oficirski dom u Beogradu (današnji SKC), gde su mnogobrojni građani došli da odaju poslednju počast svom ratnom drugu, prijatelju i savezniku. 

Informer

Sahrana dr Arčibalda Rajsa obavljena je 10. avgusta 1929. godine, na Topčiderskom groblju u Beogradu, koje se nalazi u neposrednoj blizini njegovog doma. 

Sahranjen je sa generalskim počastima i po pravoslavnom obredu, a opelo je obavio karlovački vladika Irinej sa petnaest sveštenika SPC. Na sprovodu su uzeli učešća pored kralja Aleksandra I Karađorđevića, članova Vlade, predstavnika građanskih i vojnih vlasti, ogromnog broja naroda, raznih kulturnih i humanih organizacija, i veliki broj ratnika, drugova sa fronta Arčibalda Rajsa.

Po sopstvenoj želji njegovo izvađeno srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim srpskim oslobodiocima i probojnicima Solunskog fronta. 

Informer

Na urni, koja je polomljena prilikom bugarske okupacije u Drugom svetskom ratu, je pisalo:

“Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana

Zlatno srce spava,

Prijatelj Srba iz najtežih dana,

Junak Pravde, Istine i Prava,

Švajcarca Rajsa, kom’ nek je slava”. 

Na žalost i srcu dr Arčibalda Rajsa se gubi svaki trag nakon bugarske okupacije tokom Drugog svetskog rata, a i srce i urna, kao i sam gorostasni Kajmakčalan, danas više nisu u Srbiji. Ispada kao da su sve ove žrtve podnete za neku drugu, stranu zemlju “Severnu Makedoniju”.