Profesor kuvarstva objasnio razliku: Svi smo ovo jeli i kačamak, cvicaru, poparu...A ovako se spremaju

Da ne bi bilo nedoumica oko pripremnja ovih srpskih tradicionalnih jela pomoć smo potražili od profesora kuvarstva Dejana Novakovića, koji je nedavno bio predsednik žirija za izbor najteže i najveće porcije kačamaka.

- Kačamak se pravi od kukuruznog žutog, belog i crvenog kukuruza. Brašno treba da je neprosejano. Kada se vreloj vodi doda so, ulje i brašno, meša se dok se ne pojave rupe na površini i tada znate da je gotovo! - slikovito objašnjava Dejan.

Popara se sprema kada se kipućoj vodi doda mast, so i stari hleb u komadima.

- Mešamo dok proključa i skida se sa vatre. Palenta se pak sprema tako što se u vrelu vodu sipa so, ulje pa se doda prosejano žuto brašno. Tu je razlika od kačamaka. Kada izbije "ključ" jelo je spremno za posluživanje - navodi profesor.

A, cicvara je nešto četvrto, ističe Novaković.

- Cicvara se sprema kada se zagrejanom puteru, koji peni, doda proprženo brašno od žutog kukuruza! Brašno se pre toga proprži "na suvo" i onda se tako pripremljeno doda puter. Meša se, a kada proključa, može da se servira - navodi Novaković.

Ranije su, kako je rekao, to bila glavna jela, a sada se u svim kuhinjama koriste kao prilog, uz dodatak raznih sireva, pavlake, kiselog mleka…

Profesor Novaković je u Pomoravlju poznat i kao predsednik žirija na gastronomskim manifestacijama.

O poslednjoj, u selu Medveđa kod Despotovca, kada se birao najveći i najteži kačamak, kaže da je bilo izuzetno. 

- Postavljen je novi nacionalni i svetski rekord, nadam se da će u narednom periodu ovaj rekord biti upisan u Ginisovu knjigu. Čestitam još jednom Radiši Radisavljeviću iz Medveđe na velikom trudu i zalaganju - rekao je Novaković.

Težina kačamaka je, podsetimo, bila 101 kilogram, prečnik 177 centimetra a debljina 4,5. Radisavljević je poljoprivrednik, obrađuje 65 hektara zemlje i vlasnik je jedine vodenice na reci Resavi. On je do sada postavio i oborio četiri rekorda u pripremanju kačamaka!