Ko danas ovo ima, taj je bogat! Nekada su ih nosile samo posebne žene u Banatu

Tako je i sa ovim delom autentične banatske nošnje koje su u ove krajeve došle sa prvom seobom Srba pod vođstvom Pećkog patrijarha Arsenija III Čarnojevića.

Reč je o kapi zlatari, koja je u 18. veku već postala simbil statusa jer su je nosile mlade Banaćanke iz bogatih porodica. 

Za etnologe je danas kapa zlatara primer jedinstvenog, zaboravljenog zlatoveza, koji je drugačiji od svih drugih tehnika.

- Kape zlatare se ne peru jer je osnova kape kartonska. Imaju kalotu koja se pravi od kartona. Ukoliko se isprlja, nosi se na čišćenje. Te kape su vrlo čvrste i krute. Pozadi vise, obično dve trake, koje dosežu čak i ispod struka. Za vez se koristi zlatni i srebrni konac od viskoze, a nekada se koristio svileni, kojeg više nema. Suština je da je platno skupoceno i kapa se nosila za neke svečane prilike, prventveno za svadbu. Zlatare je nosila mlada iz imućne porodice, vlastelinske, svešteničke. Neko ko je mogao da priušti sebi tako skupocenu stvar, jer se vrlo dugo radi na njoj. Od materijala kao podloga zlatovezu koristi se pliš, svila, brokat - objašnjava Dobrila Aškrabić, predsednica Udruženja "Riznica rukotvorina" iz Barajeva.

Informer

Najveći centar za izradu kapa zlatara bio je u Melencima. Vodila ga je Kata Lončarski koja je imala tri ćerke i sve su znale da koriste tehniku zlatoveza.

- U Banatu ih je najviše sačuvano u Zrenjaninu, ali i u Kikindi ima nekoliko vrlo dragocenih eksponata. Predstavlja obrednu, tradicionalnu kapu, koju je svekrva poklanjala mladi na venčanju, koja ju je i kasnije nosila u svečanim prilikama, do rođenja prvog deteta - kaže Slavica Gajić, viši kustos-etnolog Narodnog muzeja Kikinda.

Biljana Mandić iz Sekcije za očuvanje banatske nošnje, običaja i recepata koja je organizovala radionicu u kikindskom Kulturnom centru za učenje tehnike zlatoveza, uz mentorski rad Dobrile Aškrabić, ističe da su kape zlatare važan deo društvenog identiteta Srba u Banatu.

Informer

- Radeći zlatovez na kapama zlatarama, devojke su utkale svu ljubav, znanje i maštu, da ih što bolje urade. Uglavnom su ih žene same vezle i taj rad je izuzetno vredan. U zavisnosti od bogatstva, kapa zlatara imala je lepše i bogatije vezove, a samim tim i devojka je mogla bolje da se uda - navodi Mandić.

Neki primerci čuvaju se u muzejima, a nezvanično se priča da danas jedna vredi više od 1000 evra!