VRHUNAC EPIDEMIJE U SRBIJI TEK PREDSTOJI, a ovo su dve teorije o tome kada će se to desiti: Jedna kaže da će to biti VEOMA BRZO

To se je nešto što se ne može sprečiti, ali ono na šta možemo da utičemo je da kad "pik" epidemije dođe svojom odgovornošću izbegnemo ozbiljnije posledice.

O tome kada će se dogoditi kulminacija epidemije korona virusa u Srbiji govorili su u više navrata naši epidemiolozi, ali i državni zvaničnici i za sada postoje dva, uslovno rečeno "termina" kada će se situacija uozbiljiti kod nas.

Prva opcija : Oko katoličkog Uskrsa 12. aprila

Vrlo često u danima za nama slušali smo molbe i državnika i lekara da naši ljudi ne dolaze za predstojeće praznike u Srbiju, a predsednik je čak rekao da bi "to bio naš kraj". I uprkos svim molbama državnih zvaničnika, samo za dan i po od proglašenja vanrednog stana u Srbiju je, prema rečima predsednika Srbije došlo 35.836 ljudi, dok je za cela dva dana pristiglo 45.000 naših državljana.

Kako je istakao, za oko 7.600 ljudi nakon kontrole propisana je samoizolacija, 5.954 pronađeno je kod kuće, dok 1.653 nije.

Upravo zato što je katolički Uskrs (12. aprila) vreme kada veliki broj ljudi dolazi iz inostranstva u našu zemlju, lekari očekuju da će epidemija tada doživeti svoj vrhunac po broju obolelih.

Kada je u pitanju širenje virusa korona u našoj zemlji, prema rečima epidemiologa i zamenice direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Darije Kisić Tepavčević, pretpostavke da ćemo imati veći broj nosioca infekcije oko i nakon Uskrsa bazirane su na povećanim putovanjima i dolasku naših građana iz inostranstva u Srbiju.

- U suštini, bilo kakva predviđanja je nezahvalno dati. Ali takve pretpostavke su zasnovane zbog toga što kataločki Uskrs počinje ranije, a i u većini ovih zemalja krajem marta počinje raspust. Analogno prethodnim godinama, imaćemo veliki broj naših građana koji rade u dijaspori i čija deca tada imaju raspust, što znači da će tada doći u zemlju i da ćemo imati veći broj rezervoara infekcije i kontakata - objašnjava dr Darija Kisić Tepavčević.

Druga opcija : 10-15 dana nakon prvog slučaja u zemlji - sledeći vikend

Druga opcija je bazirana na iskustvu drugih država poput Italije i Španije koje su nešto više čekale na preduzimanje konkretnih mera (a koje su srećom kod nas već sprovedene) i tako došle do momenta kada je epidemija već uzela veliki broj života. Pošto je kod nas prvi slučaj korona virusa zabeležen 6. marta, znači da oko 20. marta, što je sad u petak, možemo očekivati veći broj zaraženih.

Informer

- Obično je druga nedelja kritična, 15. dan kada kreće da skače broj. Molim vas, dajte da slušamo naša stručna lica. Nemojte slušati mene ili predsednika, već struku. I mi smo je slušali. Važno je da ovo pobedimo zajedno - rekla je ranije premijerka Ana Brnabić.

Sa njom se složio i predsednik Aleksandar Vučić koji je istakao da ćemo se vrlo brzo suočiti sa težim oblikom epidemije na sličan način kako je to u drugim zemljama.

- Nema nikakve sumnje da u danima koji dolaze da ćemo se sa tim suočiti - rekao je Vučić dodajući da će se nada da rast takvih slučajeva neće biti kao u evropskim zemljama zbog čega će biti preduzete najteže mere.

O tome kada bi pik epidemije u našoj zemlji mogao tačno doći, ni ministar Zdravlja Zlatibor Lončar nije želeo previše da spekuliše, ali dao iskustva drugih zemalja.

- Mislim da nije dobro da bilo ko licitira kada će biti, gledajući druge zemlje krenulo je posle dve nedelje, ali svaka država je za sebe - kazao je Lončar i dodao da sa druge strane ne možemo previše ni znati koliko bi sve moglo da traje.

On je rekao da je minimum trajanja šest nedelja.

- Da se pridržavamo svega možda bismo mogli da očekujemo da bude završeno šest nedelja, ali dok god ja čujem automobile oko sebe, to nije dobro - zaključio je na tu temu ministar zdravlja.

Epidemija ima svoj tok

Kao i svaka druga i epidemija korona virusa ima svoj tok i uzlaznu putanju na koju niko ne može uticati, ali se njeni pogubni efekti u velikoj meri mogu izbeći. Državnici su pomenuli druge zemlje koje se suočavaju sa korona virusom sa velikim brojem obolelih, tako da je važno objasniti kako sve funkcioniše.

Kada se pojavio korona virus u Kini, brojevi zaraženih u SAD na primer gotovo da nisu ni postojali. Danas, dva meseca kasnije u Americi zaraženo je preko 2.000 ljudi, a dramatičnije brojke stižu i iz Italije, Španije, Francuske i mnogih drugih zemalja u Evropi i svetu.

Informer

Da to plastično objasnimo. U tekstu Vašington Posta stoji da ako se nastavi sa velikim umnožavanjem broja zaraženih na svaka tri dana ovim tokom do maja broj zaraženih bi mogao dostići i 100 miliona slučajeva u SAD-u.

Ipak, da ne bi došlo do toga tu su mere koje države sprovode. Na prvom mestu važno je sprovoditi meru "socijalnog distanciranja" izbegavanjem javnog prostora, sedenjem u kući, uopšteno ograničavanjem kretanja.

Ali uprkos svim merama, COVID 19 će nastaviti da se širi i epidemija neće nestati tako lako.

Na primer, ako uzmemo neku bolest koja se lakše širi i od korona virusa, a znamo da se korona virus lako širi, svaka zdrava osoba u kontaktu sa zaraženom osobom će postati i sama bolesna. Sa korona virusom nije tako , jer postoji mogućnost da uprkos kontaktu ne dođe do prenošenja bolesti.

Ako se ta bolest nađe u nekom velikom gradu, nasumičnom kretnjom svaki čovek bi mogao u nekom trenutku da naleti na bolesnu osobu. Što više bolesnih osoba ima, to se epidemija brže širi i imamo sve više i više zaraženih osoba.

Sve o koronavirusu pročitajte OVDE.