JASNO I DECIDIRANO ODBIJAM DA PRIČAM O TOME, TO JE STVAR STRUKE Dr Stevanović: Svako opuštanje može SKUPO DA NAS KOŠTA

On objašnjava da se primećuje rast, ali da je on linearan, a ne eksponencijalan, što nam daje dovoljno vremena da primenimo sve potrebne mere u sprečavanju širenja infekcije i lečenju obolelih.

Da li možete da kažete da smo izbegli italijanski scenario?

- Zasad jesmo, ali to nikako ne znači da možemo da se opustimo, prekinemo ili smanjimo mere izolacije ili pomislimo da je opasnost prošla. Samo zahvaljujući velikom radu, naporu i angažovanju svih uključenih u sprovođenje mera kontrole epidemije i zahvaljujući poštovanju mera najvećeg broja naših sugrađana, uspeli smo da do sada epidemiju držimo pod kontrolom. Ipak, svako opuštanje, svako popuštanje pažnje ili neozbiljnost mogu biti opasni i mogu nas skupo koštati.

Kada se okrenete iza sebe, koje Vaše poteze i poteze Kriznog štaba biste ocenili kao dobre, a šta biste uradili drugačije?

- Sada je vreme teške i naporne borbe, detaljne analize će se praviti kada se epidemija završi i verovatno će se mesecima, ako ne i godinama svi dostupni podaci analizirati. Tek nakon toga ćemo znati gde smo sve grešili. I to je najbitnije da bi se greške ispravile u pripremama za neku sledeću epidemiju, kao što smo i mi učili na greškama svih naših prethodnika koji su se borili sa drugim epidemijama. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da sam ponosan na sve zdravstvene radnike, kao i na sve prateće službe koje su se od samog početka nesebično i u potpunosti angažovale u kontroli epidemije i zahvalan sam na časti da radim sa njima. Bilo je izuzetno teško i kompleksno reorganizovati celi sistem države da podrži zdravstveni sistem u ovom odsudnom trenutku, i izuzetno sam zahvalan što su sve preporuke struke uvažene, kao i potrebe za neophodnom opremom i lekovima.

Informer

Imamo li dovoljno respiratora i, što je još važnije, anesteziologa da prebrodimo ovu krizu?

- Zdravstvene ustanove su i pre početka epidemije posedovale izvestan broj respiratora. Tokom dosadašnjeg perioda nabavljen je veliki broj ovih aparata sa svom potrebnom pratećom opremom. Sve je to raspoređeno tako da se sa kadrom kojim raspolažemo i uz njegovu preraspodelu najadekvatnije iskoristi. Podaci o broju ljudi koji su na respiratorima i o ukupnom broju respiratora jasno govore da ih trenutno imamo dovoljno, ali adekvatnost njihovog broja pre svega zavisi od broja obolelih kojima će oni trebati. A taj broj i dalje zavisi samo od našeg ponašanja i poštovanja mera samoizolacije i distanciranja. Ako se mere ne budu poštovale, doći ćemo u situaciju da nam ni ovaj broj aparata neće biti dovoljan.

Zašto je bitno da dane Vaskrs provedemo u kućama?

- Kao i svakog vikenda do sada, kao uostalom i svakog dana od početka epidemije, neophodno je da napravimo distancu između sebe, da ne dozvolimo virusu da pređe s jedne osobe na drugu i da na taj način smanjimo broj obolelih i dalje usporimo širenje virusa. Jedino tako možemo sačuvati živote i zdravlje naših sugrađana i nas samih. Osnovni zadatak svih nas sve ovo vreme do sada, tokom vaskršnjeg vikenda, tokom Prvog maja i svih narednih dana dok traje epidemija jeste borba za ljudske živote i zdravlje. Mera međusobnog udaljavanja i smanjenja kontakata, tj. boravka u kući je najefikasniji način da se to postigne.

Informer

Kada bi život mogao da počne da se vraća u normalu?

- Ne bih spekulisao datumima ili procenom vremena trajanja epidemije, to je domen delatnosti epidemiologa, a ja sam kliničar. Za vraćanje života u normalu steći će se uslovi kada broj novoobolelih na dnevnom nivou znatno opadne. A to zavisi u najvećoj meri od naše kolektivne odgovornosti, koja je i lična odgovornost. Odgovornost za svoje zdravlje, ali i za zdravlje drugih.

Šta mislite o pozivu Srpske pravoslavne crkve državi da prekine policijski čas i dozvoli održavanje liturgije na Uskrs?

- Nisam teolog, ali sebe smatram verujućim. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik koji slavi vaskrsenje Hrista i pobedu vere i života nad tamom. Tama koja se nadvila sada nad celim svetom i našim narodom je aktuelna pandemija. Smatram da je jedino možemo pobediti ako sledimo uputstva i preporuke stručnjaka, ljudi koji su svoje živote i znanje posvetili borbi protiv ovakvih bolesti. Mislim da će za ovaj Vaskrs mnogima biti potrebna pomoć i podrška, da će ga mnogi provesti odvojeni od svojih porodica, bolujući ili boreći se na najrazličitije načine protiv epidemije.

Ono što sigurno svi možemo da uradimo jeste da se u svojim kućama u vreme liturgije pomolimo kako molitva kaže "za one koji plove, za putnike, bolesnike, paćenike i sužnje, i za njihovo spasenje, Gospodu se pomolimo", i "da nas izbavi od svake nevolje, gneva, opasnosti i nužde, Gospodu se pomolimo."

Od čega vi najviše strahujete kada je reč o ovom virusu?

- Niko u svetu, pa naravno ni mi, virus ne poznaje dovoljno. Uvek se nešto može prevideti i uvek se može napraviti neki propust. Najviše se bojim da novog neprijatelja ne potcenimo i time mu damo šansu da situaciju okrene na našu štetu.

Informer

Da li očekujete da se virus vraća i hoćemo li bar tokom leta biti mirni?

- To je nepoznanica sa kojom moramo računati i na koju moramo biti spremni. Da li će tako i biti - videćemo. Vakcini se nadamo, ali se borimo s onim što imamo sada.

Izbegavate da govorite o konkretnoj terapiji, kažete da je to stvar struke. Da li bar okvirno možete da nam kažete kada da očekujemo vakcinu?

- Ne izbegavam. Uvek jasno i decidirano odbijam. Terapija i terapijski protokoli su stvar struke i ljudi koji su za to decenijama školovani. A vakcina je najbolji način da se bolest kontroliše i ograniči. Setimo se samo kako je masovna vakcinacija protiv velikih boginja 1972. godine ugasila epidemiju u našoj zemlji. Znamo da se širom sveta ulažu napori da se napravi vakcina. Od početka istraživanja pa do proizvodnje komercijalno dostupne vakcine je dug put, nekada je potrebno i više godina, nekada manje. U ovom trenutku ne treba iščekivati vakcinu, njoj se treba nadati, ali se sa epidemijom moramo boriti onim što imamo i onako kako možemo. Pre svega, sprečavanjem prenosa virusa sa osobe na osobu.