Igor Marojević dobitnik nagrade "Meša Selimović" za roman "Ostaci sveta"!

Na stranicama "Večernjih novosti" danas je završeno glasanje Velikog žirija književnih kritičara za knjigu godine, za 33. nagradu "Meša Selimović".

Svoje izbore, kao i prošle godine, dalo je 60 istaknutih književnih znalaca i tumača, čiji su izbori praćeni sa velikom pažnjom.

Članovi žirija koji pripadaju veoma različitim generacijama, zagovornici su različitih književnih poetika i dolaze iz 25 mesta i gradova, ovoga puta izdojili su 128 naslova.

Ubedljivo je, sa 27 glasova, pobedio roman "Ostaci sveta" Igora Marojevića.

U onlajn obraćanju medijima Marojević je izrazio veliko zadovoljstvo što je dobitnik nagrade koja nosi ime, kako je rekao, vodećeg filozofa srpske proze u poslednjih 50 godina.

"Brojnih Selimovićevih misli, romana, aforizama ne bi se postideli ni vrhovi najrazvijenijih kultura kao što je Francuska. Veoma je značajno primiti ovo priznanje i zbog sistema glasanja koje nagradu "Meša Selimović" čini najdemokratskijom u Srbiji i šire, jer svako od kritičara iza svog izbora staje javno imenom i prezimenom i biografijom", kazao je Marojević.

Informer

Kako je istakao, sakupljao je građu o Jasenovcu skoro 30 godina bez nekog jasnog cilja.

"Nikada nisam pomišljao da ću pisati roman o Jasenovcu, ali to se ipak dogodilo. Kada sam se preselio u Španiju gde sam proveo deo života, otkrio sam temu tamošnjeg Građanskog rata. Bile su to inicijalne teme romana "Ostaci sveta". Kako sam koncipirao roman kao zbir priča glavnih protagonista tu su se našli i delovi posvećeni ilegalnom delovanju Komunističke partije u Kraljevini Jugoslaviji, događanja u Blajburgu, Srebrenici", naveo je Marojević.

Kada se zaklope stranice Marojevićevog romana postavlja se pitanje da li je zlo u prirodi čoveka ili se kod njega javlja u teškim okolnostima, a Marojević veruje da je u najvećem broju slučajeva zlo prisutno u čoveku u obe varijante.

"Nešto se nasledi, nešto se stekne, a nešto i razgore okolnosti... Pisao sam o ratnim situacijama u kojima ljudi ranije nisu bili. Ti ljudi zapravo tada upoznaju sopstveno zlo i ostaju zapanjeni ili su primorani da čine zlo što ih naravno ne amnestira. Moj roman ne osuđuje već pokušava da razotkrije zločinca i zlo. Ako shvatimo zlo to ne znači da ga opravdavamo", kazao je Marojević.