Umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu! 80 godina od masakra u Kragujevcu kada je streljano 3.000 nedužnih civila!

Pomenu u Šumaricama u Kragujevcu će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kod spomenika streljanim đacima i nastavnicima. Moleban će početi u 10.30, a u 11.00 će biti održan Veliki školski čas, muzičko-scenski program, saopštila je pres služba predsednika Srbije.

Tog 21. oktobra 1941. godine, nemački okupator je u znak odmazde streljao srpske civile.

Povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra, na putu Kragujevac - Gornji Milanovac.

Nacisti su tada imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika, a na osnovu naredbe nemačkog generala Franca Bemea od 10. oktobra, za jednog ubijenog Nemca streljaće se 100 Srba, dok će za ranjenog biti ubijeno 50.

Informer

Odmazda je prvo izvedena 19. oktobra u okolnim selima, 20. oktobra je počela u Kragujevcu, a 21. oktobra đaci viših razreda gimnazije su odvedeni i ubijeni.

Među njima su bila deca od petog do osmog razreda.

Prvo sećanje na žrtve zločina održano je 1944. godine, a spomen park Kragujevački oktobar osnovan je 1953. godine sa ciljem da očuva uspomenu na ubijene, da neguje kulturu sećanja i širi ideju mira i tolerancije kroz razne memorijalne i umetničke manifestacije.

Spomen-park "Kragujevački oktobar" osnovan je 1953. godine sa misijom da očuva uspomenu na streljane nedužne civile, da neguje kulturu sećanja i širi ideju mira i tolerancije kroz raznovrsne memorijalne i umetničke manifestacije i aktivnosti.

Veliki školski čas pored spomenika streljanim đacima i nastavnicima održava se od 1971. godine.

Krvava bajka

Pesnikinja Desanka Maksimović napisala je 1941. godine, pošto je čula detalje masakra u Kragujevcu, pesmu Krvava bajka. Pesma je objavljena tek nakon završetka Drugog svetskog rata.

Krvava bajka se smatra jednim od najsnažnijih poetskih dela inspirisanih ratnim zbivanjima.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.