Sa srpskom nuklearkom nema energetske krize! STRUČNJACI PODRŽAVAJU ULAGANJE U ELEKTRANU NA ATOMSKU ENERGIJU!

Srbiji je potrebna nuklearna elektrana na našoj teritoriji ili na teritoriji neke od zemalja u okruženju jer se samo na taj način može sačuvati energetska stabilnost, tvrde domaći stručnjaci. Oni takođe napominju da bi elektrana na atomsku energiju sasvim sigurno sprečila eventualne nestašice struje kada dođe do energetske krize poput ove koja trenutno potresa Evropu.
Ukinuti zabranu

Da naša zemlja ozbiljno razmišlja o ulaganju u ovakve elektrane, otkrio je u četvrtak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da će u narednom periodu biti odlučeno da li ćemo otkupiti udeo u nekoj od nuklearki u okolnim zemljama, ili ćemo sami praviti male modularne nuklearne reaktore.

- Ta odluka će tek biti doneta. Razgovarao sam sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i ponudio mu da Srbija otkupi 15 odsto u njihovoj nuklearnoj elektrani koja će biti završena 2035. godine. Spremni smo da za to platimo dobru cenu. Slične razgovore imao sam i sa doskorašnjim bugarskim premijerom Bojkom Borisovim u vezi sa njihovom nuklearkom u Belenu - rekao je Vučić.
Domaći stručnjaci podržali su ulaganje u nuklearne elektrane, tvrdeći da je to jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina proizvodnje struje. Direktor JKP "Beogradske elektrane" Rade Basta zalaže se za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearki u našoj zemlji, koji je donet 1989. godine, nakon katastrofe u Černobilju. On podseća da se struja na taj način proizvodi širom Evropske unije i ostatka sveta, pa nema razloga da i mi ne uložimo u elektrane na atomsku energiju.

Informer

- Treba ukinuti tu zabranu. Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama Evropske unije radi 106 nuklearnih reaktora, koji daju 104 gigavata električne snage. To je, recimo, 26 odsto ukupne proizvodnje struje u EU. Ukoliko iz bilo kog razloga ne budemo mogli da gradimo nuklearku na svojoj teritoriji, svakako bi trebalo da uložimo u neku od atomskih elektrana u okruženju jer ćemo na taj način obezbediti siguran dotok struje čak i tokom energetskih kriza na kontinentu - objasnio je Basta.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Informer da je ideja o zajedničkoj gradnji postrojenja najbrži način da Srbija dođe do viška električne energije, ali i dodaje da će u nekom trenutku biti neophodno i da izgradimo svoju nuklearnu elektranu.

- To je jedini način da imamo energetsku stabilnost. Nuklearna energija je energija budućnosti, baš kao i gas, tako da je dobro što država razmišlja o ulaganju. Neophodno je da modernizujemo postojeće termoelektrane, da završimo "Kolubaru B - Kalenić", ali i da uđemo u izgradnju nuklearke - smatra Zdravković.

Najjeftinija struja

On objašnjava da nuklearka radi po istom principu kao i termoelektrana, ali na drugačije pogonsko gorivo, što je čini najisplativijim načinom proizvodnje struje.

- Ako se uzme u obzir cena, rok trajanja i eksploatacije, dolazi se do zaključka da je nuklearka ekonomski najisplativiji način proizvodnje struje - navodi Zdravković.

Jelica Putniković sa portala "Energija Balkana" kaže da joj se ideja o nuklearki na našoj teritoriji čini čak prihvatljivijom od ulaganja u energetske kapacitete u komšiluku.

- Vredi razmisliti da li bi i Srbija mogla da uđe u projekat izgradnje manjih modularnih reaktora, koji bi svakako bili jeftiniji od velike nuklearke. Sasvim je izvesno da se i Srbija mora pozabaviti pitanjem obezbeđivanja dostupnih izvora čiste energije, koji će nam obezbediti sigurnost snabdevanja - navodi Putnikovićeva za Informer.

Informer

Srbija previše zavisi od uglja

Prema podacima Evrostata, Srbija 80 odsto energije i dalje dobija iz termoelektrana, odnosno od sagorevanja uglja, što bi u narednom periodu moralo da se smanji. Poređenja radi, u ukupnoj proizvodnji struje u Evropskoj uniji, nuklearke učestvuju sa 26,2 odsto, na ugalj se dobija 43,6 odsto, iz vetra 13 odsto, hidroelektrana 12,7 odsto i od sunca 4,5 odsto.

Nuklearke u okruženju
Elektrana	Udaljenost od Beograda
Pakš, Mađarska	235 km
Kozloduj, Bugarska	290 km
Belene, Bugarska	395 km
Krško, Slovenija	410 km
Černavoda, Rumunija	605 km