KOŠARE - BITKA KOJA I DALJE TRAJE! Komandant Đurković otkrio dosad nepoznate detalje! Kada smo konačno zaustavili napad UČK, usledio je PROTIVUDAR, a onda...

Od tog Velikog petka, 9. aprila u 4.30 sati u ranim jutarnjim satima pa sve u narednih 67 dana, živote je izgubilo 108 naših boraca, tako postavši besmrtni heroji, iliti nebeski vitezovi, a ranjeno je njih 265...

I nakon odbrane Košara, broj nebeskih vitezova je rastao, a kako, najbolje zna komandant teritorijalne odbrane Košara Ljubinko Đurković, živi svedok svih dešavanja od aprila do juna 1999. godine, a i posle.  

- 9. aprila na Veliki petak, u ranim jutarnjim satima u 4.30 časova, prvo je demonstrativni napad počeo na pravcu Karaula-Morina. Tada su počela prva artiljerijska dejstva, a nakon toga i napad pešadijskih delova. Bitka za Košare trajala je 67 dana. Prvi udar je privatila Granična četa, ali je pod naletom tih arnauta odnosno 131. i 137. brigade UČK, koja je direktno bila pod komandom NATO snaga, čak i na nivou četa i bataljona su bili NATO instruktori koji su faktički duplirali komandu u tim jedinicima, nije izdržala, bez obzira na to što su 9. aprila uvedene sveže snage -  delovi policijskog 5. bataljona iz Beograda i drugi delovi bataljona 125. motrizovane brigade – priča Đurković. 

Konačno, 10. aprila zaustavljeno je napredovanje UČK jedinica na našoj teritoriji, a već 11. se krenulo u protivnapad.

- Od 11. do 14. aprila je izveden protivnapad i jedinice su oslobodile zauzeti prostor. Akcija je kontrolisana vatrom naših jednica. Do 19. aprila se stabilizovala linija fronta i onda su se vodile svakodnevne, sporadične ali neprekidne borbe na delovima fronta širine od 20 kilometara. Tako je i avijacija dejstvovala, s tim da nismo svakog dana bili pod avijacijom, a svakodnevno smo bili u aktivnim borbenim dejstvima – kaže Đurković i nastavlja:  

- Karakteristično je i da je drugi motorizovani bataljon u čijem sastavu je bila granična četa,  neprekidno 67 dana bila u rovovima, a druge jedinice i policijski bataljon peti, i policijski bataljon 52. prištinskog korpusa, zatim drugi delovi iz 125., koji su pridodavani, su se menjali u određenim periodima na 7, 10, 15 dana. Ono što je važno jeste da je 52. bataljon vojne policije prištinskog korpusa, jedna od najelitnijih jedinica, dala svoj doprinos 14. aprila kada smo vršili taj protivnapad i svaki vojnik je svojom požrtvovanošću doprineo da se front stabilizuje.

Informer

Kako ističe Đurković, iz tog 52. bataljona za vojne specijalne namene prištinskog korpusa pripadnik Žarko Radonjić iz Subotice je zarobio teroristu i predao ga bezbednjacima. To je bio jedini zarobljen, potpuno naoružan terorista na Košarama. 

Kako je Radonjić prošle godine govorio za medije, tada je imao svega 19 godina. Kuću nije video 13 meseci, a u vojsci je napunio 20 godina. Uvek se naježi trenutka kada je na 8 do 10 metara video potpuno naoružanog teroristu. Tog dana major Steva Kopanja, komandant vojne policije vodio je akciju.  

- Teroristi sam naredio šta da radi. Pošto je iz okoline Peći, razumeo je. Tek tada sam ga zarobio, a video sam i da su dvojica mrtva u zaklonu. Odmah je dotrčao Nemanja Borota iz Sombora i Željko Tošić, po kojem jedna ulica u Smederevskoj Palanci nosi ime. Vezali smo ga i predali starešinama. Pre nego što smo ga predali bezbednjacima, nagovorili smo ga da izađe na proplanak, i da javi svojima da se predaju. Međutim, oni su počeli da ispaljuju rafale prema njemu. Nisu ga ubili. Povukli smo ga nazad, vezali lisicama i predali komandi – ispričao je jednom Radonjić.  

Prošle godine na Pešteru, tik uz predsednika Aleksandra Vučića bili su uravo ovi preživeli borci. Komandant Ljubinko Đurković podseća da ih je 108 izgubilo živote, i postali nebeski vitezovi, besmrtni heroji, da ih je bilo 265 ranjeno za tih 67 dana, ali da bitka i dalje traje.

Informer

- Rat je i posle rata ili Košare su bitka koja traje. Jer 47 vojnika je izgubilo život posle rata od kancera, od posledica ranjavanja i posledica stresa koji su doživeli tamo. Moram da kažem da nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, za razliku od mnogih drugih i samog državnog rukovostva, ukazuje i čast i poštovanje i to svuda. Nije to učinio samo prošle godine na Pešteru, nego je on došao i na Dan junaka Košara 14. juna na otkrivanje spomenika preko puta Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović" pred sam odlazak u Brisel. I bio je sa nama na otkrivanju spomenika i odavanju pijeteta i pošte svim nastradalim ljudima. I na svim značajnim skupovima on nam odaje zahvalnost – kaže Đurković.

I danas 23 godine kasnije, kaže da je Košare bitka posle bitke. Zašto?

- Treba da se izborimo za status u društvenoj zajednici, za borce u celini, ali posebno za pakao koji su doživeli borci na Košarama. Treba da se izborimo za njihovo kontinuirano zdravstveno osiguranje i minimalnu egzistenciju, jer oni su izgubili psihofizičku kondiciju i nisu više kadri da privređuju u svojoj struci u dovoljnoj meri kako bi obezbedili za sebe i za svoju porodicu sigurnu egzistenciju. 

Bonus video: