Foto: Ilustracija/Shutterstock
Društvo
MEĐU DECOM SEVAJU PESNICE I NOŽEVI! Vršnjačko nasilje u Srbiji je epidemija jača i od korone - KAKO ZAUSTAVITI ZLO?!
Vršnjačko nasilje ponovo je ovih dana glavna tema u Srbiji nakon dva teška slučaja zabeležena u školama u Pančevu i Bačkoj Palanci.
Prvi napad dogodio se u Pančevu blizu Mašinske škole, gde je pretučen učenik A. M. a drugi incident dogodio se u dvorištu bačkopalanačke OŠ "Sveti Sava" kada su dvojica mladića napali učenika osmog razreda D. K. (15) i nožem mu naneli lakše povrede po glavi i rukama.
O tome koliko je bitno podići svet o vršnjačkom nasilju i preduzeti konkretne mere u razgovoru za Informer.rs objasnila je Danijela Gračanin iz Odbora za zaštitu ljudskih prava.
Informer
Kako podići svest o vršnjačkom nasilju
- Tema vršnjačkog nasilja je nešto o čemu se mora govoriti često i glasno - napominje Danijela Gračanin na početku razgovora.
- Prvo i osnovno je veća edukacija tinejdžera kao i njihovih roditelja. Kod ove veoma osetljive i "škakljive" teme mora postojati simbioza tri stvari: porodica,škola,zakon... Jedino na taj način se mogu postići vidljivi rezultati - objašnjava ona.
Danijela ističe da je porodica osnov i stub svakog društva, pa tako sve potiče iz kuće.
- Više puta smo čuli da iz potpuno funkcionalnih porodica dolaze deca koja svoja nezadovoljstva ispoljavaju u školi ili na ulici. Imali smo u skorije vreme primer vršnjačkog nasilja u Čačku gde je jedan od roditelja učesnika nemilog događaja javno rekao da je roditelj "delikventa" i da je njihova porodica potpuno zdrava i funkcionalna gde je dete iz ko zna kojih razloga krenulo krivim putem. Ta porodica je bila zainteresovana za saradnju u rešavanju problema. Međutim to nije uvek slučaj. Šta ćemo sa disfunkcionalnim porodicama,šta ćemo sa decom koja odrastaju u porodicama sa prisutnim porodičnim nasiljem kojima je sistem ponašanja...nasilje i to je nešto što je potpuno normalno! Veoma je važno obratiti pažnju na takve stvari i prepoznati problem pre nego se dogodi.
Informer
Šta je vršnjačko nasilje
Ljiljana Marković, specijalni pedagog Educentra objasnila je šta je vršnjačko nasilje i koji oblici postoje.
Kada govorimo o vršnjačkom nasilju moramo da pravimo razliku između ponašanja koje ima elemente agresije i ponašanja koje se može definisati kao nasilje. Ponašanje koje ima elemente agresije, a ne spada u vršnjačko nasilje, je situaciono, ne ponavlja se i nema za cilj da drugome nanese štetu.
Vršnjačko nasilje je svako ponašanje koje ispunjava nekoliko elemenata:
- To je čin koji ima za cilj da se nekome nanese šteta
- Ponavlja se tokom nekog vremenskog perioda
- Odnos snaga između počinioca nasilja i žrtve je neravnopravan (žrtva je slabija) i to je glavna karakteristika nasilja.
Kakav uticaj ima škola
Gračanin kaže da u rešavanju problema osim roditelja treba uključiti škole, centar za socijalni rad, ali i podići edukaciju kod ove osetljive grupe.
- Škola kao obrazovno-vaspitna ustanova koja pored obrazovanja mora još bolje da se baviedukacijom dece i da tema vršnjačkog nasilja bude stalno prisutna. U svakoj školi postoji psihološko-pedagoška služba koja ovom temom mora da se bavi intenzivnije i iznova i iznova. Nije dovoljna opomena, nije dovoljan ukor, nije dovoljno prebaciti dete u drugu školu ili srednjoškolca isključiti iz škole. Potrebna su konstantna predavanja, konstantno podizanje svesti kod ove osetljive grupe mladih ljudi. Na sve moguće načine treba uključiti roditelje u rešavanje problema pa i do te mere uključivanjem centara za socijalni rad ukoliko roditelji nisu saradljivi ili odbijaju savete i edukaciju - kaže ona.
Informer
Vrste nasilja među decom
Ljiljana Marković je na platformi za prevenciju nasilja "Čuvam te" objasnila da postoje različite vrste nasilja među decom i međusobno su ravnopravna po negativnim posledicama koje ostavljaju na dete. Oblici nasilja mogu biti:
- Fizičko nasilje - najočigledniji oblik nasilja, često se pogrešno uzima kao sinonim za nasilje u celini
- Verbalno nasilje - vređanje, ponižavanje, klevetanje, ismevanje i sl. i sa ovom vrstom nasilja možda deca imaju i najviše iskustva u toku svog života (roditelji, staratelji i drugi autoriteti mogu biti skloni vređaju u toku disciplinovnja dece, a i ponižavajuće reči se mogu gotovo svakodnevno čuti i od vršnjaka u školi)
- Društveno isključivanje - uveravanje druge dece da se ne igraju i/ili ne druže sa konkretnim detetom-metom
- Elektronsko, digitalno ili “sajber” nasilje - napadi/pretnje putem interneta, omalovažavanje, "flejmovanje" (izazivanje negativne reakcije uvredama, psovkama, izvrtanjem rečenog, "ubacivanjem reči u usta" koje osoba/dete nije reklo, sa ciljem da uzruja dete-metu i uvuče ga u raspravu u kojoj ono gubi dostojanstvo i kredibilitet), onlajn zastrašivanje, distribuiranje ličnih materijala (fotografija, postova na društvenim mrežam itd., a bez saglasnosti ciljane osobe)
Da li i roditelji treba da snose odgovornost
Iz Odbora za zaštitu ljudskih prava smatraju da je zakon neizostavan deo simbioze, ali da je on kao takav blag i neproduktivan te da i roditelji moraju snositi odgovornost.
- Kao treći član simbioze stupa na snagu zakon koji je isuviše blag i neproduktivan. Ne smemo čekati da se dogodi još jedan Aleksa. Zakon mora biti oštriji ako ne može prema maloletnoj deci onda prema roditeljima problematične dece. Smatram da se ništa ne postiže društveno-korisnim radom kao sankcijom za maloletnike čak može biti kontraproduktivno. Roditelji moraju snositi odgovornost za svoju decu u jednom demokratskom i uređenom društvu. Moraju zajedno sa svojom decom proći sistem savetovanja i edukacije, moraju biti svesni odgovornosti koje roditeljstvo nosi. Ako ne postoji saradnja oni na nju moraju biti uslovno rečeno naterani, to se ne može postići drugačije osim pooštravanjem zakona i sprovođenjem istog u delo. Dakle da bi postigli uspeh i sprečili nemile događaje koji su nažalost sve učestaliji moramo edukovati društvo i podići temu ovog problema na još viši nivo - objašnjava Danijela Gračanin.
Informer
Gračanin ističe da je jedini način da se spreče nemili događaji međusobna saradnja.
- Svi moramo međusobno sarađivati porodica, škola, zakon i gledati na to kao na "sveto trojstvo", simbiozu savremenog društva. Jedino na taj način roditelji će slobodno, bez strepnje moći da puste svoju decu i u školu i na ulicu - zaključuje ona.
Bonus video: