Društvo
SVETA SRPSKA CARSKA LAVRA ZA MNOGE NAJKONKRETNIJI "DOKAZ BOGA"! SLUGE BOŽJE U HILANDARU! Među monasima i najbogatiji Srbin i autor filma "Vidimo se u čitulji"
Mile Radović, vlasnik nekada najmoćnije srpske firme 'Radović kompani' iz Valjeva, danas je otac Domentijan, dok je novinar Aleksandar Knežević, autor kultne knjige i filma "Vidimo se u čitulji", otac Romilo. Oni su ovozemaljsko bogatstvo i medijsku slavu zamenili monaškim životom u svetoj srpskoj carskoj lavri manastiru Hilandaru.
U ovom manastiru kao iskušenik trenutno boravi i glumac Lazar Dubović, najpoznatiji po ulozi Drakčetovog sina Mališe u poznatoj seriji 'Moj rođak sa sela'.
Teolozi kažu da se uspešni ljudi odlučuju da budu sluge Božje jer shvataju da je sve što su stekli prolazno, a da je jedini večan život onaj okrenut Bogu.
Doktorat sa Oksforda
Novinar Aleksandar Knežević autor je kultne knjige i dokumentarnog filma 'Vidimo se u čitulji', u kome su se pojavili najpoznatiji srpski kriminalci iz devedesetih godina prošlog veka. Povukao se iz javnosti 1998. godine, četiri godine posle premijere svog filma. U manastiru Studenica je kao iskušenik proveo nekoliko godina, a potom je 2004. monaški postrig primio u Hilandaru na Svetoj Gori i dobio ime Romilo.
Ovaj diplomirani filolog svetske književnosti kao monah je doktorirao teologiju na Univerzitetu Oksford.
Tako je postao jedini klirik SPC koji je doktorirao na Oksfordu u poslednjih 100 godina.
Kako kaže njegov prijatelj iz detinjstva i koautor 'Vidimo se u čitulji' novinar Vojislav Tufegdžić, Aleksandar Knežević je i pre nego što se zamonašio voleo duhovnost i posećivao je manastire.
- Kod njega to nije bilo odjednom, uvek je o tome razmišljao. Nisam se mešao u njegove odluke, važno mi je uvek bilo da je srećan. Kakav je to čovek, govori i činjenica da je, kada se zamonašio, doktorirao teologiju na Oksfordu. Ne mogu ni da pomislim koliki trud i posvećenost to iziskuje - kaže Tufegdžić.
Knežević kao otac Romilo Hilandarac danas živi u Nišu. On je i dalje na spisku hilandarskih monaha, ali ima blagoslov, odnosno dozvolu igumana da u Srbiji radi kao profesor.
Bogataš sa Senjaka
Otac Romilo je, međutim, samo jedan sa podužeg spiska veoma obrazovanih, poznatih i uspešnih ljudi koji su se zamonašili, odrekli se svega i posvetili veri. Pored njega, tu su i biznismeni, političari, glumci, reditelji, lekari, oficiri... Ovaj fenomen u Srbiji sve je češći poslednjih decenija.
Jedna od zanimljivijih priča svakako je priča Aleksandra Jovanovića, sada monaha Arsenija, igumana manastira Ribnica. U svetovnom životu bio je bogataš sa Senjaka, stomatolog, roker poznat kao Aca Plavi, koji je svirao sa EKV-om, bavio se likovnom umetnošću, crtanjem, vajanjem, skulpturom... Svega toga se odrekao zarad vere.
- Bio sam potpuno lud i besan zbog bludničenja, pušenja marihuane, haranja po beogradskim diskotekama... Bio sam u užasnom psihičkom stanju zbog devojke sa kojom sam tada bio, a koja je bila potpuni satanista. Roditelji su jako teško prihvatili moju odluku da se odreknem svetovnog života i postanem Božji sluga, a posebno majka. Ona je želela da imam porodicu, a ja sam izabrao drugi put - ispričao je jednom prilikom monah Arsenije.
Mati Justina
U javnosti je poznat i slučaj prve supruge bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Veselinka Zastavniković je pre nego što je otišla u manastir radila kao novinarka, a potom i kao službenica u Ministarstvu vera. Oni koji je poznaju kažu da je uvek bila inteligentna, ambiciozna, lepa, veliki borac za pravdu, revolucionarka i buntovnica.
Na iznenađenje svih, ona je 2002. godine otišla u Pećku patrijaršiju kao iskušenica, a 2008. godine se zamonašila i postala monahinja Irina. Kao iskušenica, Veselinka je bila zadužena za održavanje odaja pokojnog patrijarha Pavla, na čiji je predlog i uzela ime Irina.
Nesvakidašnju životnu priču ima i Desanka Jekić, koja je do NATO bombardovanja Srbije radila kao lekar specijalista, a potom se zamonašila i postala mati Justina, igumanija zapuštenog manastira Svetog Hristifora u Mislođinu kod Obrenovca. Ovu ženu dodatno čini posebnom to što je iz manastira u Kanadi poslata da obnovi ovu svetinju zaraslu u trnje i šikaru i uspela je da sazida crkvu za samo četiri meseca!
MILOŠ STOJKOVIĆ, TEOLOG I VERSKI ANALITIČAR: Prolazni su i novac i slava i uspeh, jedino je duša večna
Miloš Stojković, teolog i verski analitičar, koji je vrstan poznavalac života na Hilandaru, objasnio je za Informer zbog čega se ljudi, pogotovo oni uspešni, odreknu svega što imaju i posvete se Bogu.
- Kada neko želi da se zamonaši, to je čudno samo nama, uslovno rečeno običnim ljudima, jer ne shvatamo da Bog ima plan za svakoga od nas. Zbog toga je pogrešno verovanje da se ljudi zamonaše jer su razočarani ili ne žele više da žive. Ljudi to urade kada spoznaju sebe i shvate da je to put za koji su predodređeni na ovom svetu, zato se to ne zove razočarenje nego spoznaja. Što se tiče biznismena, privrednika i drugih uspešnih ljudi, kao i onih poznatih u javnosti, kod njih se dogodi nešto drugo. Oni shvate u jednom trenutku da su sve ostvarili, ali da je telo smrtno a život prolazan. Tada im bude jasno da su prolazni i novac i slava i uspeh, a da je jedino večna duša. Jedini način da imaju večni život i da spasu dušu jeste da se odreknu ovozemaljskog i posvete se Bogu - objasnio nam je Stojković, i dodao:
- U Hilandaru je bio jedan službenik nemačke vlade i ozbiljan bankar koji je uzeo pravoslavlje pa se zamonašio... Imali smo i monaha Kirila, koji je u svetovnom životu bio konobar i policajac u Americi, a sada imamo jednog uspešnog biznismena, a kao iskušenik je tu i jedan poznati glumac. Kada god sam bilo koga od monaha pitao zbog čega se odlučio da se zamonaši, davali su mi iste odgovore, da ne žele da zarad nečeg prolaznog izgube večni život... Svima onima kojima nije jasno zbog čega se ljudi zamonaše, citirao bih starca Tadeja, koji je rekao da "svi ljudi na ovom svetu, pa i najbliži, mogu da ti nanesu bol, a Bog je jedini koji te bezuslovno voli i nikada ti ne nanosi bol. Kada bi ljudi znali koliko je teško biti monah, nikada to ne bi postali, ali kada bi znali koliko je blaga na nebu za monahe, svi bi potrčali da budu".
Još jedna poznata ličnost koja je spas pronašla u Bogu bio je i muzičar Miloš Nikolić, koji je 2004. zajedno sa Željkom Joksimovićem učestvovao na Evroviziji sa pesmom "Lane moje" svirajući tradicionalni instrument kaval. Miloš je pre toga bio monah Kozma u Kovilju kada je nastojatelj manastira bio sadašnji patrijarh srpski Porfirije. Međutim, Miloš nije ostao dugo u manastiru. Danas je profesor u Muzičkoj školi "Mokranjac".
Malo ljudi zna da je monaški postrig primio i rođeni brat čuvenog glumca Miloša Bikovića, Mihailo Biković, koji je od čuvenog "Petra Maraša" stariji 16 godina. Iguman Mihailo, starešina manastira Jovanje, ima poseban odnos sa mlađim bratom, čije je rođenje, kako je jednom prilikom istakao, doživeo kao nešto sveto. Mihailo se ne pojavljuje često u javnosti, ali napravio je izuzetak zbog brata, te se poslednji put pred medijima pojavio uoči promocije filma "Led", u kojem je Miloš igrao glavnu ulogu.
Posle ubistva francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu, krajem septembra 2009. godine, jedan od navijača Partizana, Dejan Puzigaća, u bekstvu se zamonašio i postao monah Sava. On se zamonašio u ruskoj crkvi na Tajlandu, znatno smršao, kratku kosu zamenio dugom i pustio bradu, ali ga to nije spasilo da bude uhapšen, izručen Srbiji i osuđen na 12 godina. Sve vreme suđenja on je dolazio u odori kao monah, a u navijačkim krugovima se priča da to nije bila samo predstava, već da se Puzigaća nakon svega što se dogodilo zaista u potpunosti posvetio Bogu.
Bonus video: