SRCE JE IZDALO VIŠE OD 56.000 STANOVNIKA SRBIJE! Podaci pokazuju da sve više ljudi UMIRE od kardiovaskularnih bolesti

Iako su ova oboljenja vodeći uzrok umiranja u Srbiji, njima izazvana smrtnost u ukupnom mortalitetu smanjena je sa 47,3 na 41,4 odsto, jer su i druga oboljenja u porastu. Ali kakav zalet hvataju srčane bolesti, pokazuje činjenica da je broj umrlih na 100.000 stanovnika za deset godina (zaključno sa 2021) povećan sa 763,6 na 828,3.

Kardiovaskularne bolesti jesu najmasovniji ubica u celom svetu, ali kod nas je situacija sve alarmantnija, i izvesno je da se neće promeniti bez ozbiljnijih preventivnih programa.

- Svi mislimo "neće baš mene", ali to je pogrešno. Infarkt dolazi iznenada i ne bira čoveka. Pacijenti pre svega treba da slušaju svoje lekare/kardiologe, vode uredan život, redovno idu na kontrole i piju propisane lekove - kaže Ivan Toljagić, predsednik Udruženja građana za borbu protiv srčanog udara "Moja druga šansa".

Doktor Višeslav Popadić, sa odeljenja kardiologije u KBC "Bežanijska kosa", potvrđuje da se u praksi svakodnevno vidi zalet KVB:

- Broj novootkrivenih pacijenata svake godine je sve veći. I pored savremenih vidova terapije, KVB su i dalje u pojedinim zemljama, naročito u onim u razvoju, definitivno ubica broj jedan. Tome doprinose i faktori rizika - dijabetes, hiperlipidemija, gojaznost, pušenje. Zato brine podatak da je Srbija sa Bugarskom i Grčkom u evropskom vrhu po broju pušača.

Informer

Od posledica kardiovaskularnih bolesti u svetu godišnje umre više od 18,6 miliona ljudi, a procene su da će 2030. taj broj dostići 24 miliona! U Srbiji samo od posledica akutnog koronarnog sindroma, koji uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris, dnevno umre čak 13 stanovnika. Najčešća je aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB).

- Bolest u početku ne izaziva nikakve tegobe, sve dok ne dođe do stadijuma kada naslage na zidovima krvnih sudova počnu da opstruišu protok krvi - kaže dr Popadić i dodaje:

- Individualno je kada će se to dogoditi. Nekada to bude u vrlo ranoj životnoj dobi, zavisno od genetske predispozicije i faktora rizika.

HOLESTEROL VAN KONTROLE

ZA aterosklerozu krvnih sudova glavni krivac je loš holesterol. Iako njegovo loše dejstvo u 80 odsto slučajeva može da se spreči, praksa pokazuje da kod mnogih on nije pod kontrolom.

- Povišeni holesterol često se otkrije tek kada se javi infarkt miokarda - kaže profesor dr Katarina Lalić, endokrinolog na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i poremećaj metabolizma u UKC Srbije.

- Mladi ljudi doživljavaju infarkt, iako prostim merenjem nivoa holesterola on može biti sprečen, ili bar umanjen rizik od njegove pojave.