ŠTA SE VIŠE ISPLATI, KUPOVINA MALOG STANA U GRADU ILI KUĆE NA PERIFERIJI? Milica i Miloš dali odgovor na pitanje koje muči Srbe

Da li se više isplati kupovina malog stana u gradu ili izgradnja kuće negde na periferiji - dilema je sa kojom se tokom potrage za odgovarajućom nekretninom suočavaju mnogi građani, naročito poslednjih meseci zbog enormnog rasta cena kvadrata.

Iako oni koji se odluče za izgradnju kuće mogu računati na veći komfor i kvadraturu koju ne bi mogli da priušte kupovinom stana, do krova nad glavom im je potrebno vreme i strpljenje, koji neretko nemaju cenu.

U zavisnosti od tipa gradnje put do kuće može biti dug i više od dve godine, a u nepovoljne okolnosti mogu se uračunati i potraga za majstorima i varljive cene građevinskog materijala. S druge strane, izgradnjom kuće budući vlasnici najčešće imaju mogućnost da sebi obezbede i parking mesto koje bi im prilikom kupovine stana dodatno ispraznilo novčanik.

Milica i Miloš Šundić su mladi bračni par koji se umesto kupovine stana odlučio za izgradnju kuće na periferiji Novog Sada. Iz Crne Gore u Srbiju su se doselili 2018. godine. Već naredne godine kupili su plac, a u izgradnju svog doma od 182 kvadratna metara do sada su uložili oko 70.000 evra. Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda u Novom Sadu je prosečna cena kvadrata 1.643 evra, što znači da bi ova porodica mogla za isti novac da kupi stan od oko 40 kvadrata. Izgradnjom kuće su dobili mnogo više prostora, dvorište i parking koji bi još dodatno morali da plate, ali za Euronews Srbija kažu da izgradnja kuće nije tekla glatko.

- Jako smo naivno ušli u celu tu priču s obzirom da gotovo ništa nismo znali o gradnji kuće i traženju placa - kaže Milica Šundić.

Nekoliko meseci su tražili plac i na kraju našli odgovarajući na periferiji. Dvoumili su se između montažne i zidane kuće. Montažna, kažu, ima bolju izolaciju, proces gradnje je brži, ali je za istu neophodno odmah izdvojiti sav novac. Odlučili su se za zidanu kuću, za koju bi, kažu, u slučaju prodaje mogli da dobiju čak 40 odsto novca više.

Plac i takse najskuplje stavke

- Montažna kuća se gradi oko dva meseca i teško da tu može da dođe do nekih izmena. Mi smo hteli veće prozore, veće portale, crni krov, što je teže u ta dva meseca odraditi. U to vreme nije bilo ni kredita za montažne kuće. Bila je varijanta da zidamo i sa ytong blokovima, ali to je malo skuplja varijanta. Među razlozima zbog kojih smo se odlučili da izgradnju kuće je bio i parking, kojeg je u Novom Sadu u današnje vreme sve teže naći, a kad kupujete stan, parking mesto se naplaćuje 10.000 i više - kaže Marko.

Ko se upusti u proces gradnje kuće moraće da izdvoji nekoliko hiljada evra na "papirologiju" - od izrade projekta, preko građevinske dozvole, do priključaka za vodu, struju i kanalizaciju. Za porodicu Šundić najskuplje stavke koje su morali da plate su bile plac od pet ari koji je koštao 11.500 evra i taksa za komunalno opremanje od 10.000 evra. Milica i Miloš odlučili su se da je plaćaju u ratama narednih 20 godina. Gotovinsko plaćanje bi ih koštalo 30 odsto manje.

Na građevinsku dozvolu su, kažu, čekali pola godine. Kada se sve stavi na papir, dolazi se do cifre od nekih 500 evra po kvadratu, što je u odnosu na trenutnu prosečnu cenu kvadrata u Novom Sadu gotovo četiri puta manje.

- Sad smo u fazi da dovedemo priključke, to nam je velika investicija, samo za vodu i kanalizaciju treba 2.500 evra, struja oko 1.000, gas takođe - priča Milica.

Plan je bio da izgradnju završe pre dve godine, ali još se nisu uselili. Razlog su, kažu, finansije, uprkos tome što su oboje zaposleni i rade kao programeri.

- Čak smo pokušavali da podignemo kredit, ali banke za takvu gradnju ne daju kredit, osim ako nemate neku hipoteku koja može da pokrije taj kredit, ali mi pošto smo se tek doselili nemamo nikakvu hipoteku na teritoriji Srbije - priča Miloš.

RGZ: Povoljnije cene samo na periferiji

Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda kaže za Euronews Srbija da je rešavanje stambenog pitanja oduvek bilo izazov za sve mlade ljude koji pokušavaju da formiraju porodicu i svoj krov nad glavom, ali da je on poslednjih godina sve veći, pod pritiskom drastičnog rasta cena kvadrata.

- Situacija sa građevinskim zemljištem, na osnovu našeg izveštaja pokazuje da je prošle godine došlo do pada prometa građevinskog zemljišta, odnosno broja ugovora, ali da je u njihovu kupovinu uložena veća količina novca, što znači da su cene građevinskog zemljišta u Beogradu i Srbiji skočile. To govori da je jako veliki pritisak, zbog ogromne tražnje - kaže Štrbac.