Foto: Shutterstock
Društvo
POPUST ZA STRUJU I GREJANJE! Bespovratna sredstva EU obezbeđuju umanjen iznos računa, evo kako možete da se prijavite
Deo bespovratnih sredstava od Evropske Unije u iznosu od 165 miliona evra iskoristiće se za zaštitu malih i srednjih preduzeća od visoke cene električne energije, poboljšanje energetske bezbednosti Srbije i podržavanje prelaska naše zemlje na zelenu energiju.
Recimo, tipično četvoročlano domaćinstvo, koje sada prosečno plaća račun oko 5.980 dinara (bez takse za JMS 5.680 din.) ima, na primer, umanjenje od 2.152,34 dinara za električnu energiju, zaštićena domaćinstva sa dva člana koja sada plaćaju 3.770 dinara za struju plaćaće 1.721,87 dinara manje, a 50 odsto manje svakog meseca, na primer, za daljinsko grejanje.
Ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze, i to za električnu energiju od 120 do 250 kWh mesečno, u zavisnosti od broja članova (za sve mesece u godini); za prirodni gas od 359 do 770 kWh mesečno (za januar, februar, mart, oktobar, novembar i decembar); za toplotnu energiju od 40 do 60 odsto mesečnog računa (za svaki mesec za koji se ispostavlja račun). Kako bi građani ostvarili popust, treba da se prijave lokalnoj samoupravi na teritoriji svog prebivališta, koja donosi odluke na osnovu Uredbe o energetski ugroženim kupcima.
Informer
Jedan deo bespovratnih sredstava naša zemlja će iskoristiti za zaštitu malih i srednjih preduzeća od visoke cene električne energije kako bi im se pomoglo da nastave s radom i proizvodnjom uprkos višim cenama energije. Tokom ove godine najmanje 70.000 preduzeća imaće koristi od podrške EU, a taj broj može biti i povećan do novembra 2023.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević kaže da je partnerstvo Srbije i EU u domenu podrške energetskom sektoru omogućilo ulaganja od 2000. naovamo veća od 835 miliona evra.
- Gradi se Transbalkanski elektroenergetski koridor - zajednički projekat nemačkih partnera, EU i Vlade Srbije, projekat od 200 miliona evra. Njime se preko Srbije, sistemom modernih dalekovoda, povezuju dve države članice Unije - Rumunija i Italija, ali i BiH i Crna Gora. Time će mreža postojećih dalekovoda Srbije biće nadograđena na takav način da će znatno doprineti stabilnijem, pouzdanijem i sigurnijem snabdevanju stanovništva i privrede električnom energijom. Takođe, prekidi u snabdevanju biće smanjeni na najmanju moguću meru, kao i gubici na mreži, koja će funkcionisati bez zagušenja u prenosu struje. Ovako modernizovana mreža dovešće i do povećanja prekogranične trgovine električnom energijom i do većeg prihoda po srpski elektroenergetski sistem - izjavila je ministarka Miščević.
Prioritet radova ima novi gasni interkonektor s Bugarskom, za koji je izdvojeno 49,6 miliona evra i čija je izgradnja u toku, a koji će pomoći da se Srbija snabdeva energentima iz više izvora i time nas učiniti manje zavisnim od ruskog gasa.
On će povećati diverzifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, omogućavajući Srbiji sigurnije i stabilnije snabdevanje iz različitih sistema gasne mreže, posebno iz Azerbejdžana i budućeg LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, koji može da prima gas iz celog sveta.
Informer
Gasovod, koji donosi olakšice Srbiji, će obuhvatiti i još tri merno-regulacione stanice za gas u Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu, što će omogućiti da ova tri grada i regiona Srbije - njihovi građani, škole, bolnice, preduzeća - dobiju pristup gasnom snabdevanju za grejanje i industrijsku proizvodnju.
- Za sve nas kao građane možda je i najvidljivije ono što sa EU radimo na poboljšanju energetske efikasnosti nekoliko naših bolnica, uključujući najveću bolnicu u Beogradu - VMA, koja će dobiti novi sistem za ventilaciju, ali i kompletnu spoljnu izolaciju, uključujući i nove prozore, vrata... Do sada smo uz pomoć donacija EU energetski unapredili više od 200 javnih zgrada u Srbiji, od vrtića i škola, do drugih velikih zdravstvenih ustanova i zgrada državnih institucija, koje su veliki potrošači energije - rekla je ministarka.
Lideri EU i Zapadnog Balkana sastali su se 6. decembra 2022. na samitu u Tirani, na kojem je najavljen i novi paket energetske podrške za Zapadni Balkan u vrednosti od milijardu evra. Od 500 miliona evra Srbija će imati koristi koja se ogleda u vidu novog vetroparka u Kostolcu i rekonstrukcije hidroelektrane Vlasina.
Projekti pomažu Srbiji da postane članica EU
Ovo je još jedan opipljiv pokazatelj solidarnosti i istinskog partnerstva EU sa Srbijom. Pokazali smo to u prošlosti, a i sada stojimo uz Srbiju tokom energetske krize. EU je odmah doprinela srpskom budžetu sa 165 miliona evra kako bi se umanjile cene energenata za ranjive grupe i privrednike. Ukupno, EU pruža Srbiji pomoć sa više od 300 projekata u raznim oblastima - od saobraćaja i zaštite životne sredine, preko ljudskih prava, do podrške poljoprivrednicima i privrednicima, ali i naučnicima. Više o našoj pomoći Srbiji možete saznati na euzatebe.rs. Svi ovi projekti su tu da pomognu Srbiji da postane članica EU - rekao je šef delegacije i ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Ðedović navela je da se tokom energetske krize posebno mora voditi računa o socijalno ugroženim građanima.
- Donošenjem nove uredbe o energetski ugroženom kupcu omogućili smo da tri puta veći broj građana jeftinije plaća struju, gas ili toplotnu energiju. Popust na računima važiće do kraja kalendarske godine. Obezbedili smo dovoljno novca u budžetu, pojednostavili smo procedure i ublažili pojedine kriterijume jer smo želeli da što veći broj ljudi koji ispunjavaju uslove dobije status energetski ugroženog kupca - rekla je Ðedovićeva.
Informer
Ministarka Đedović očekuje da će se broj domaćinstava koje imaju pravo na olakšice povećati u narednom periodu, kao i da očekuje efikasan rad lokalnih samouprava.
- Očekujemo da će se broj domaćinstava koja su ostvarila pravo na olakšice povećavati u narednim mesecima jer su prijave otvorene tokom čitave godine. Važno je da i lokalne samouprave urade svoj deo posla, da u primeni uredbe budu pravi servis građana - da pomognu da informacije stignu do što većeg broja ljudi na lokalu, kao i da se građani u praksi ne susreću sa bilo čime što bi ih odvratilo od ostvarivanja prava - zaključila je ministarka Dubravka Đedović.