ONI SU GLAVNI PROTIVNICI ZABRANE PUŠENJA! Navode dva ključna razloga koji će uticati na OPSTANAK NJIHOVOG BIZNISA

Iako većina zdravstvenih radnika i građana Srbije podržava apel ministarske zdravlja Danice Grujičić za podršku zakonu o zabrani pušenja u zatvorenim radnim prostorima, ugostitelji smatraju da ovo ne bi bila dobra ideja, a pre svega protive se oni koji rade isključivo noću.

Predsednik Udruženja noćnih barova i klubova Miša Relić navodi da čak 95 odsto ugostitelja ne podržava potpunu zabranu pušenja, a ključni razlog je veliki gubitak prihoda za vreme pandemije korona virusa, kao i činjenica da pušači čine oko 70 odsto posetilaca noćnih klubova.

Kako navodi, dve godine ugostiteljima je rad bio onemogućen, a za sve to vreme plaćali su račune, doprinose i rente. Većina vlasnika još uvek nije uspela da izmiri dugove iz tog perioda, te smatra da bi ovakav zakon doveo do novog udara na njihov džep.

- Ako se izglasa taj i takav zakon o potpunoj zabrani pušenja, kojem se protivi 95% ugostitelja i ne podržava ga javno mnjenje, makar onaj deo koji ide u restorane, klubove i kafiće, onda bi trebalo da se limitira na sve osim upravo na restorane, barove i klubove kao što je to učinjeno u većem broju država prilikom inicajalnog donošenja zakona. 2010. godine za samo par dana 80.000 građana potpisalo je inicijativu da se dozvoli odvajanje pušackih i nepušackih zona u ugostiteljskim objektima, odnosno izbor između (ne)pušackog lokala za ugostitelje. Noćni klubovi i barovi, restorani, pa i kafići nisu nužnost. Kod nas dolaze punoletni ljudi i većinski pusaci. 70% naših gostiju u klubovima puši. Ovo se posebno odnosi na nas, noćne barove i klubove koji radimo posle 21 sat - rekao je Miša Relić.

Informer

On dodaje da bi umesto potpune zabrane bolja opcija bila edukacija maloletnika ili čak potpuna zabrana prodaje duvanskih proizvoda za one koji imaju manje od 18 godina.

- Deca mojih prijatelja mi kažu da se po školama puše elektronske cigarete, popularni vejp. Šta radimo tim povodom? Zašto energiju i novac ne usmerimo na edukaciju dece, da se zabrani prodaja njima, nije eksplicitno zabranjena prodaja e-cigareta deci, a ne da odrasle osobe, koje su svesne štetnih posledica svojih navika, bilo da je to alkohol ili pušenje, prisiljavate i ograničavate im njihova prava i slobodu izbora. Na trafikama se kupuju cigare. Znači legalan su proizvod - objašnjava Relić.

On dodaje da su mnoge zemlje nakon uvođenja zakona isti i povukle, dok je u Velikoj Britaniji zatvoreno više od 10.500 pabova, pri čemu zabrana pušenja nije bio jedini razlog za to, ali jeste u 3 od 4 slučaja. Takođe, smatra da je potrebno vreme da se odluka o ovakvom zakonu iskristališe, te da ne treba prenagljivati, jer su isto učinile i mnoge evropske zemlje.

Informer

Relić navodi da je Portugal primer dobre prakse kada je ova zabrana u pitanju, kao i da bi možda njihova odluka predstavljala dobro rešenje i za Srbiju.

- Od nedelje, 1. januara 2023, pušenje je dozvoljeno samo u restoranima, barovima i klubovima čija je površina jednaka ili veća od 100 kvadratnih metara i minimalna visina plafona tri metra. Opet, ja bih i tu dodao da manji lokalu moraju imati opciju da biraju, a možda i najvažnija bi bila odluka države da se svim lokalima koji se odluče za zabranu pušenja smanji porez i time ublaži pad pazara koji je neminovan po našim podacima koje smo dobili od udruženja iz Evropske unije. To bi sigurno doprinelo da određeni broj kolega, pretpostavljam pre svega restauratera, svojevoljno pređe na totalnu zabranu pušenja. Dakle, vreme, umanjenje poreza, postepeno pooštravanje, delimična zabrana pušenja i pravo izbora, pre svega nama koji radimo isključivo noću - zaključuje Relić.

Podsetimo, ministarka Grujučić je apelovala da se novom nacrtu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koji će se se uskoro naći pred nadlženima, pruži bezrezervna podrška.

- Što se mene tiče, ja bih zabranu pušenja u zatvorenim objektima sutra uvela. Zakon je završen, sada ide na zakonodastvo da se uskladi sa ostalim zakonima, da se vidi da li neke članove zakona treba menjati. Ono što je važno, mora kaznena politika biti dobro sprovođena, odnosno inspekcije moraju ići i kažnjavati. Ako naplatite 5.000 dinara nekom ugostitelju kome je puna kafana, a sve zadimljeno, ništa niste uradili. Ako taj ugostitelj treba da plati kaznu od milion dinara zbog te zabrane, mislim da će dobro razmisliti - rekla je nedavno ministarka Grujičić.