Dr Aleksandra Barać, infektolog, upozorava: Ne potcenjujte opasnosti koje nosi grip

Samo u Beogradu, tokom prve nedelje marta registrovano je 13 335 obolelih od akutnih respiratornih infekcija, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Epidemiolozi upozoravaju da je ovogodišnja sezona gripa teža, duža i sa većim brojem obolelih u odnosu na prošlu godinu. Slični podaci stižu i iz evropskih zemalja, a u SAD-u je zabeležen rekordan broj bolnički lečenih pacijenata usled komplikacija gripa u poslednjih 10 godina.

Koliko grip može biti opasan, kakve sve komplikacije može izazvati, ko su najugroženiji pacijenti, razgovaramo sa Dr Aleksandrom Barać, infektologom, Kliničkim asistentom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počasnim članom vodećeg Evropskog udruženja za Infektivne bolesti (ESCMID):

- Svake godine od virusa gripa oboli 1/3 opšte populacije, dok mnogo veći broj bude zaražen ali ne razvije simptome. Oko 5 miliona obolelih u svetu razviju teške forme bolesti , a komplikacije gripa dovode do preko 650.000 smrtnih ishoda godišnje. Najviše su ugroženi stariji od 65 godina, ali su pod povećanim rizikom i deca – objašnjava naša sagovornica.

Oprez za decu i trudnice

Koliko grip može biti opasan kada su u pitanju deca, govori podatak da je samo ove sezone, u Americi od gripa umrlo 85-oro dece, od kojih mnoga nisu imala pridružene bolesti, dok su u Australiji, deca mlađa od 16 godina, činila više od polovine bolnički lečenih pacijenata sa komplikacijama gripa. Pod ozbiljnim rizikom svakako su hronični bolesnici, ali i trudnice.

- Nevakcinisane trudnice su rizična grupa, jer promene u imunološkom sistemu, na srcu i plućima tokom trudnoće umanjuju imunološki odgovor čime je povećan rizik od razvoja teškog kliničkog oblika gripa, koji može dovesti i do komplikacija kod ploda. U rizičnu grupu spadaju i pacijenti sa hroničnim bolestima srca, pluća, dijabetesom, sistemskim imunološkim bolestima, HIVom itd. Virus gripa zahteva oprezniji pristup, praćenje pacijenta, pregled pluća, jer su komplikacije od nelečene infekcije virusom gripa ozbiljnije u odnosu na komplikacije od drugih sezonskih respiratornih virusa – ističe doktorka Barać.

Informer

Ugroženi i pluća i srce

Grip sе uglavnom lеči pod nadzorom izabranog lekara u kućnim uslovima. Ali u slučaju teške forme bolesti, neophodno je bolničko lečenje.

- Najčešće ozbiljne komplikacije gripa vezane su za respiratorni sistem i dele se u 4 kategorije: virusna pneumonija, sekundarna bakterijska pneumonija, egzacerbacije hroničnih plućnih bolesti i sinuzitis. Simptomi pneumonije su kašalj, povišena telesna temperaturu, ubrzano i plitko disanje, mučnina i povraćanje, naročito kod male dece. Ako se odmah ne leči, može preći u klinički tešku formu sa znacima respiratorne insuficijencije – kaže naša sagovornica.

Teški oblici upale pluća nisu jedine komplikacije gripa koje ugrožavaju život

Česte su i kardiološke komplikacije gripa, pre svega miokarditis, odnosno upala srednjeg sloja srčanog zida, i perikarditis ili upala vrećastog tkiva koje okružuje srce. Ove komplikacije počinju uglavnom sa blagim simptomima, poput bržeg zamaranja, otežanog disanja, zatim pojavom bola u grudima, ali ako nisu na vreme prepoznate i lečene, mogu dovesti do aritmije i srčanog udara – upozorava Aleksandra Barać.

Stalna potreba za novim terapijama

Razvoj antivirusne rezisitencije, odnosno otpornosti virusa na postojeće lekove, ozbiljan je problem.

- Antivirusnu terapiju treba započeti što pre, najbolje u prvih 48 sati nakon pojave simptoma, što se pokazalo kao ključno i u prethodnim epidemijskim talasima gripa i virusa SARS-CoV2. Međutim, ozbiljan problem predstavlja razvoj antivirusne rezisitencije, pa se pokazalo da su svi virusi gripa koji cirkulišu u aktuelnoj sezoni rezistentni na antivirusne lekove adamantana. Otuda stalna potreba za novim terapijskim mogućnostima i važnost novih lekova koji nam stižu za lečenje virusa gripa – objašnjava Dr Barać.

Probleme možete sprečiti

Najbolja prevencija komplikacija gripa je vakcinacija i u Srbiji su Nacionalnim programom imunizacije obuhvaćene sve rizične kategorije stanovništva.

- Često nailazimo na otpor u vezi sa vakcinacijom protiv gripa uz rečenicu “Vakcinisao sam se prošle godine a ipak sam se razboleo”. Benefit vakcinacije protiv gripa je isti kao protiv COVID-19, a to znači da vakcinacijom umanjujemo šansu za razvoj ozbiljnih komplikacija bolesti. Zbog toga je važno da se vakcinišemo pred svaku zimsku sezonu, obzirom da svake godine imamo novi soj virusa gripa - poručuje Dr Aleksandra Barać, infektolog.