08.04.2023.

20:59

Foto: dadavujasinovic.com

Društvo

GODIŠNJICA SMRTI DADE VUJASINOVIĆ! Ubistvo novinarke "Duge" do danas nije rasvetljeno!

Ubistvo, samoubistvo ili nesrećan slučaj – mogući su uzroci smrti Dade Vujasinović o kojima se govori i 29 godina kasnije, dok novih informacija o ubistvu nema, piše RTS.

Na platformi Human rights channel Saveta Evrope slučaj smrti Dade Vujasinović svrstan je u one u kojima možda nije sprovedena efikasna istraga o napadima na novinare.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) da nije obavešten o novim aktivnostima tužilaštva.

- Mislim da tužilaštvo drži ovaj slučaj otvorenim, ali da nema proaktivnosti - rekao je Matić.

Dodao je da ni Komisija za istraživanje ubistava novinara nema novih saznanja koja bi pomogla napretku u rešavanju slučaja smrti Dade Vujasinović. Da je neophodno načiniti pomak podsećaju i partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope u novom izveštaju "Rat u Evropi i borba za pravo na prijavu", u kome je ime novinarke "Duge" svrstano u spisak 26 nekažnjenih zločina nad novinarima.

Informer

Pokojna novinarska Dada Vujasinović

O važnosti podsećanja na njeno stradanje govori i Veran Matić koji ističe da je bitno da novinari istražuju i izveštavaju o ovoj temi.

- Zainteresovanost novinara i istraživački rad su izuzetno važni. Verujem da je ova tema značajna za svaku generaciju novinarki i novinara, da se pozabave različitim aspektima, istražuju i stalno aktuelizuju temu - rekao je Matić za UNS.

Ko je bila Dada Vujasinović?

Radislava Dada Vujasinović je 8. aprila 1994. pronađena mrtva u porodičnom stanu u Beogradu. Ponovljenim veštačenjima, početkom 2008. godine, odbačena je verzija o samoubistvu, a Okružno tužilaštvo januara 2009. pokrenulo je pretkrivični postupak za ubistvo.

Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. u Čapljini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Posle završenog fakulteta radila je kao novinar Privrednog pregleda, a potom u magazinu "Duga".

Godine 1993. postala je članica uređivačkog kolegijuma Duge. Za reportaže sa slavonskog ratišta te godine je dobila nagradu "Svetozar Marković" Udruženja novinara Srbije.

Zbog svojih istraživačkih tekstova o sprezi kriminala i politike, dobijala je pretnje, ucene i sudske tužbe.

Knjiga "Svedočenja iz obeščašćene zemlje", kompilacija njenih tekstova, intervjua i privatnih pisama objavljena je 1995. u Torontu.

Pre šest godina Udruženje novinara Vojvodine i druga novinarska udruženja podržala su inicijativu da jedna ulica u Zrenjaninu dobije njeno ime.