Đedović: Transformacija EPS-a i 165 miliona evra pomoći dva najvažnija rezultata

- Obezbedili smo 165 miliona evra budžetske pomoći za energetski sektor od Evropske unije, za šta smo prethodno morali da ispunimo određene preduslove. Taj novac, odnosno 90 odsto tog novca je stiglo, uplaćeno je u budžet Srbije i to je da kažem direktna pomoć našim finansijama - da pomognemo i energetski ugroženim kupcima i malim i srednjim preduzećima, da možemo da nastavimo da subvencionišemo one naše građane i delove privrede kojima je to neophodno - rekla je Đedović za Tanjug povodom prvih šest meseci rada Vlade.

Dodala je da su sredstva obezbeđena u decembru prošle i tokom januaru ove godine i ističe da je reč o velikom rezultatu jer je u pitanju značajni izvor sredstava, a ujedno i zbog toga što su to bespovratna sredstva EU.

Kao drugi značajan rezultat Ministarstva rudarstva i energetike ističe usvajanje novog statuta Elektroprivrede Srbije i osnivačkog akta, čime su se, kako je rekla, stvorile mogućnosti da se EPS registruje kao akcionarsko društvo odnosno, da promeni pravnu formu.

- To je zapravo odluka na koju se čeka od 2014. godine, a mi smo evo za prvih šest meseci rada Ministarstva to uspeli da pokrenemo, naravno u saradnji sa celom Vladom jer je apsolutno cela država odlučna da sprovede neophodne reforme u energetskom sektoru, polazeći od najvažnijeg preduzeća u našem energetskom sektoru a to je EPS - naglasila je Đedović.

Planovi za naredni period

Što se tiče planova za naredni period, ministarka od planiranih projekata izdvaja dva - završetak termoelektrane Kostolac B3 i gasnu interkonekciju Srbije sa Bugarskom.

- Energetski sektor ima velike potrebe za ulaganjima, govorimo o desetinama milijardi evra zavisno od perioda koji posmatramo, ali sigurno 15 milijardi u narednih 10 godina. Počeli smo sa tim ulaganjima ove godine, nastavljamo u narednom periodu. Završetak termoelektrane Kostolac B3, kao je prvi proizvodni novi kapacitet koji će ući u sistem EPS u zadnjih 30 godina - rekla je Đedović.

Đedović je dodala da je termoelektrana Kostolac B3 je veoma važna i sa aspekta sigurnosti proizvodnje električne energije, ali je jednako važno, kako je istakla, i to da će to biti termoelektrana koja je u skladu sa svim ekološkim standardima i da se vodi računa i o emisiji štetnih gasova.

- Drugi veoma važan projekat je u gasnom sektoru - interkonekcija između Srbije i Bugarske. Radovi napreduju, trenutno su na nekih 40 odsto završenosti. Taj projekat je značajan za gasnu diversifikaciju Srbije, za dodatne izvore gasa i dodatnu sigurnost snabdevanja gasom. Mi zavisimo od uvoza što se tiče gasa i moramo da imamo više izvora snabdevanja - objasnila je Đedović.

Kako navodi, Srbija će se izgradnjom tog interkonektora povezati sa izvorima u Kaspijskom moru, ali i sa LNG terminalima u Grčkoj.