KOLIKO NEKRETNINA U BEOGRADU NEMA KUPATILO? Milion stanova i kuća je prazno - Evo šta su pokazali popisni podaci

Prema njima, u Srbiji postoji ukupno 3.613.352 kuća i stanova, od čega je nastanjeno 2.625.711, što znači da je gotovo milion prazno! Od toga, u gradovima je 2.104.772, od čega je nenaseljeno oko 425.000. Dakle, u selima postoji oko 1,5 milion kuća, od čega je više od pola miliona pusto.

Tako je, recimo, u selu Duga Poljana, u opštini Gadžin Han, pre 23 godine poslednji put rođena beba, a broj stanovnika se od pedesetih godina prošlog veka smanjio skoro petostruko, pa ih sada nema ni 6000.

U južnoj i istočnoj Srbiji stanovništvo je najstarije i broj napuštenih objekata najveći. Kada se sve sabere, ispod krovova koji se urušavaju propada oko 19,2 miliona stambenih kvadrata, odnosno oko 290.000 kuća i stanova.

Informer

Samo u Pirotskoj oblasti ima ukupno 58.345 stanova, od čega je oko 25.500 (odnosno 1,46 miliona kvadrata) pusto. Ovde se ujedno nalazi najviše domova bez kupatila, nužnika i kuhinje.

U Beogradu 12.269 stanova nema kupatilo

Zanimljivo je da Braničevska oblast u celoj zemlji ima najviše petosobnih i većih stanova, a slede Srem, Pomoravlje i Rasinska oblast. Nasuprot tome, najviše jednosobnih domova je na Zlatiboru. Što se tiče Beograda, pikanterija je da 4.499 kuća ima poljski vece, dok je 8.947 bez nužnika. U srpskoj prestonici 12.269 stanova nema kupatilo, a bez kuhinje je 8.473.

- Ovakvi rezultati Popisa su očekivani jer pokazuju da su najsiromašniji krajevi ujedno i najnapušteniji - kaže demograf Ivan Marinković i dodaje:

-To je posebno karakteristično za istočnu i jugoistočnu Srbiju, u kojima je mreža naselja gusta. Mnoga od tih sela nastajala su od zbegova pred Turcima, na nepristupačnim terenima, i nikada nisu imala više od 100 žitelja, ni zadovoljavajuću infrastrukturu. Ovi krajevi nisu mogli demografski da se razvijaju, niti su imali budućnost.

Informer

Marinković navodi primer Leskovca, koji ima oko 130 naselja na malom prostoru, za razliku od Pančeva, koje je slične veličine a ima jedva desetak. Takođe, podseća da u zemlji postoji više od 1000 naselja sa manje od 100 stanovnika.

- Iako smo svi emotivni jer se neki delovi zemlje prazne, trebalo bi biti racionalan i zadržati ljude u većim selima i manjim gradovima, jer je to i sa ekonomskog i sa demografskog stanovišta opravdano. Iako gotovo u celoj zemlji opada broj stanovnika, osim u Beogradu, najvećem broju vojvođanskih sela ipak ne preti gašenje jer su planski građena i nemaju tako gustu mrežu - ističe Marinković.

Prema konačnim rezultatima Popisa, od ukupnog broja popisanih stanova najviše ima dvosobnih i trosobnih - 2.324.624 (ili 64,7 odsto). Kuhinju ima 3.544.783 stana (ili 98,1 odsto), a kupatilo 3.267.337 (ili 90,4 odsto). Ako se posmatraju samo nastanjeni stanovi, takođe je najviše dvosobnih i trosobnih - 64,1 odsto. Kuhinju ima 99,5 odsto, a kupatilo 96,5.

Marinković dodaje da na to da li će neko mesto opstati ne utiče samo prirodni priraštaj, već i kvalitet života. A što se tiče stope rađanja, kako primećuje, ona opada s razvojem društva, jer deca više nisu besplatna radna snaga u domaćinstvima, niti je njihova smrtnost tolika da ih je potrebno rađati više, da bi više i preživelo. Čak ni zemlje sa razvijenom populacionom politikom, kao što su Francuska ili Švedska, ne mogu da obezbede prostu reprodukciju.