Društvo
NAKON POPLAVA NAJEZDA GLODARA I ZMIJA! Srbija na udaru zaraznih bolesti: Obilne padavine napravile probleme opasne po zdravlje
Srbija se, nakon stravičnih poplava, našla na udaru glodara i zmija, ali i epidemije zaraznih bolesti, upozoravaju domaći stručnjaci!
Naime, kada se voda povukla i kuće očistile, širom zemlje izmilele su životinje koje šire zarazu. Mišja groznica već se pojavila u Čačku i okolini.
Prema rečima lekara, zaraza od glodara se može pokupiti najčešće na seoskom području, gde ima dosta stoke i poljskih miševa. Ljudi se, objašnjavaju oni, inficiraju ukoliko dođu u kontakt sa izlučevinama zaraženih životinja. Opasnost preti i od zmija koje su viđene u centru Novog Pazara, Priboja, Beograda i Čačka.
Opasno i zarazno
Virusolog dr Ana Gligić kaže za Informer da je situacija veoma opasna nakon poplava jer mišja groznica nije nimalo bezazlena stvar.
- Nakon poplava i sve te prljavštine koja je ostala kada se voda povukla bilo je pitanje kada će doći do pojave bolesti i širenja zaraze. Čačak i okolina postali su sada endemsko područje i građani se moraju paziti. Neće se prenositi sa čoveka na čoveka, ali hoće putem kontaminacije - preko dodira ili putem respiratornih organa ako se, recimo, udahne prašina sa zaraženog zemljišta u kojem se nalazi mišje gnezdo. To je ozbiljno oboljenje i nadležni organi moraju da pojačaju sve epidemijske mere - objašnjava dr Gligić i upozorava da su najopasniji poljski miševi.
Simptomi mišje groznice
* osip po telu
* drhtavica
* visoka temperatura
* povraćanje
* problemi sa bubrezima
Na pitanje koji su prvi simptomi odgovora:
- Prvo se javlja osip po telu, a u zavisnosti od imuniteta i drhtavica, visoka temperatura, povraćanje, problemi sa bubrezima, u najtežim slučajevima čak može doći do smrti. Od zaraze nisu pošteđena ni deca, kod kojih je klinička slika nešto blaža.
Sa njom je saglasan i direktor Zavoda za javno zdravlje Čačak dr Aksentije Tošić. Prema njegovim rečima, period inkubacije traje od 10 do 40 dana, a izvor infekcije mogu biti zemlja, blato ili kontaminirana voda i vazduh.
- Mokraća koju izlučuju životinje sadrži taj virus koji se razliva i onda osobe koje imaju neke ogrebotine po rukama ili nogama, a ne zaštite tu ranu dozvoljavaju da taj infektivni agens uđe direktno u njihovu krv i tako dolazi do obolevanja. Mišja groznica ne prenosi se sa čoveka na čoveka - rekao je Tošić i dodao:
- U ovom kraju ljudi uglavnom znaju šta je to mišja groznica i leptospiroza, ali retko ko zna koliko je to zaista opasno, kakvi su simptomi i kako se mogu zaštititi. Za sada epidemijsku situaciju držimo pod kontrolom.
Teška borba
Da je borba sa mišjom groznicom prava borba za život, potvrdila nam je i Biljana S. iz sela kod Čačka, koja je jedva izvukla živu glavu.
- Od potpuno zdrave žene došla sam u situaciju da mi je život visio o koncu. Prvi simptom je bila jeza, onda su krenuli temperatura, mučnina i povraćanje. Mnogo jake bolove sam imala. Gledam svoje telo i vidim kako ono raste zbog posledice gomilanja tečnosti u mom organizmu, a samo zahvaljujući lekarima ja sam preživela. To je bila danonoćna bitka za život i ne bih poželela nikome da doživi ono što sam ja - ispričala je Biljana, koja se i dalje oporavlja nakon zaraze.
Bisenić: Nikad više zmija
Ogroman broj zmija, i to otrovnica, poslednjih dana primećen je na teritoriji Čačka, ali i u Beogradu, Novom Pazaru, Priboju... O tome svedoči i Dejan Bisenić, koji godinama pomaže ljudima da se izbore sa opasnim gmizavcima.
- Šarke i smukovi ne miruju i mogu se videti kako na seoskom, tako i na gradskom području. Za samo jedan sat primio sam pet poziva, i to sve sa teritorije grada. Ne znam šta se ovo dešava, kao da ih nikad ranije nije bilo ovoliko. Znam da se ljudi plaše i paniče. I zato se maksimalno trudim da baš svima izađem u susret i pomognem, ali ponekad je to fizički nemoguće. Pojavljuju se svuda, od dvorišta, stanova, ulaza stambenih zgrada, do unutrašnjih prostorija. Pre neki dan zvala me je žena koja je ušla u špajz da uzme šerpu i skuva ručak, a u šerpi zmija - priča Dejan, koji već godinama rešava probleme sa zmijama koje su se pojavile u domaćinstvima.