Jezivo, šta bi ste vi na njenom mestu? Srpkinja se vraćala sa mora, ko zna šta bi bilo da nije dala nikad jači gas

- Moram da vam ispričam scenu od petka noć kad smo se vraćale sa mora... Negde oko 3 ujutru smo prešle granicu i ušle u Srbiju. Negde u Prijepolju neka alfa jagodinskih tablica staje i pokazuje mi rukom da stanem. Ajde, razmišljam možda mu ne radi far ili treba pomoć - počinje priču devojka, pa nastavlja:

- I stanem ispred njih sa strane, osvetljeno i neka pumpa je tu. Izlazi momak iz kola, gledam retrovizor još jedan na suvozaču, proveravam jesmo li zaključane i spuštam prozor na pola. "Ćao, ćao", kaže, ne radi im akumulator najbolje. Da l' možemo da pomognemo? Reko' ako imaš kablove, može. Kaže on meni kako nema kablove, nego da vadimo akumulator. Meni to stvarno zvučalo sumnjivo. Izvinim se i kažem da ne želim da vadim akumulator i da mu je pumpa tu, pa nek pita nekog i nastavimo nas tri dalje i vidim u retrovizoru da voze iza nas - navodi delove priče pre nego što je još naslutila incident.

U nastavku opisuje kako ju je situacija ipak zatekla nespremnu.

- Prispavalo mi se, ali sve čekam neku pumpu, nešto da ne stajem po mraku nigde. Međutim, stvorila se i kolona, a mi dosta opterećene, plus mali auto, reko' ajd da stanem na proširenje da prođu svi, da se zamenimo drugarica i ja i idemo dalje. Nalazim proširenje, dajem migavac i isključujem se i slučajno u retrovizoru spazim da i Jagodinci naglo skreću za nama, gase auto i vidim da izlaze iz kola. Ljudi, ja nikad jači gas nisam dala i pobegla odatle, u sekundi sam se razbudila, nastavila da vozim do sledeće pumpe i tamo smo izašle iz kola da dođemo sebi. Pričam tati malopre, on ljut što ga nisam zvala (sve se to dešava između 3 i 4 ujutru, ali OK, tata) i bukvalno ne znam šta da kažem. Nadam se da se nisam ogrešila, Bog nek mi oprosti i da su momci stigli kući bezbedno, ali majku mu **bem ne presrećite devojke noću tako - dovršila je opisujući nelagodu.