Lekari primetili nedostatak važnog hormona kod pacijenata sa produženim kovidom! Stručnjak detaljno objasnio šta vam telo time poručuje!

Marin Jukić, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu objasnio je da ovaj nedostatak ukazuje na dve stvari - prva je da se ne unosi dovoljno hrane koja podstiče serotonin, a druga je da postoji zaostali patogen.

Profesor dr Marin Jukić objašnjava da je serotonin je mali molekul koji je veoma dobro očuvan i koji postoji kod svake životinje i kod mnogih biljaka.

- Lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti i depresije, zapravo se baziraju na povećanju serotonina u mozgu. Međutim, on postoji još na mnogim mestima. Postoji u crevima gde određuje zapravo brzinu varenja, pa imamo lekove koji na principu serotoninske modulacije zapravo i su lekovi protiv povraćanja - navodi Marin Jukić.

Ovaj hormon važnu ulogu ima i u zgrušavanju krvi, termoregulaciji, ciklusu sna i budnog stanja.

Informer

Međutim, kako je istakao, serotonin koji se meri kada je u pitanju produženi kovid, ne meri se u mozgu, već u krvi.

- Optimalne vrednosti su otprilike oko jedan mikromol, što je poprilično malo. Serotonin u krvi može se smanjiti na dva načina: prvi je tako što uzimamo hranu koja nema tu aminokiselinu koja ga sintetiše. Toga ima dosta u kakau, čokoladi, mahunarkama, zatim proteinski bogata hrana - jaja, meso... - kaže dr Marin Jukić.

Smanjeni serotonin i produženi kovid

Snižena vrednost manifestuje se na više načina, ističe profesor Farmaceutskog fakulteta.

- Imamo promenu korišćenja energije. Masno tkivo reaguje i proizvodi više energije. Celo telo to tumači kao stres. Nešto smo pospaniji. Nešto smo sporiji, nešto manje promišljamo i imamo jednostavno celokupnu usporenost. Snižen nivo serotonina zapravo indikuje to šok stanje organizma, gde organizam treba da se pripremi na neku pretnju ili da odgovori na neku pretnju - kaže dr Jukić.

Ističe da smanjen serotonin kod pacijenata koji imaju simptome produženog kovida jeste dobar biomarker i može skrenuti pažnju kliničarima koji imaju ovakvog pacijenta.

- Ukoliko bi prošlo nekoliko nedelja posle kovida, i ako se pacijent i dalje loše oseća, može da se izmeri nivo seratonina i da se vidi kako da se sa tim pacijentima postupa. Na taj način pacijenti se mogu spasiti od produženog kovida - ističe dr Jukić.

Kod pacijenata sa postkovidom potpuno narušena ravnoteža ovog hormona

Informer

U ovom istraživanju učestvovalo je nešto više od stotinak ispitanika, a dr Jukić kaže da je, da bi se utvrdila tačna veza između produženog kovida potrebno više ispitanika. Međutim, očekuje da će u narednom periodu biti više radova na ovu temu, s obzirom na to je istraživanje izašlo u prestižnom časopisu.

- Vrlo brzo ćemo moći kroz procese metaanalize da vidimo koliki je tačno taj efekat i da li taj smanjeni serotonin zapravo može da se koristi klinički kao biomarker ili to je samo jedna zgodna observacija koju su primetili - kaže Jukić.

Navodi i da sniženi serotonin trebalo bi prirodno da se vrati, ali kod pacijenata sa postkovid simptomima ta ravnoteža je narušena.

- Potrebno je u ovom slučaju delovati na uzrok, odnosno smiriti taj imunski odgovor i pronaći razlog zašto je on zapravo aktiviran. Možda je još uvek neki zaostali patogen tu, jednostavno je senescentan, on je u nekim rezervoarima organizma i treba ga onda na neki način iskoreniti ili pokušati to da se uradi. Ishrana je, takođe, jako važna - kaže dr Jukić.