Potresna ispovest mladića iz Gaze za Informer! Ljudi tamo nemaju ni vodu ni hranu, kuća mi je uništena, prijatelji ubijeni

Prema njegovim rečima, u Gazi života više nema! Uništene su kuće, zgrade, ulice, bolnice, ubijeno je više od 8.500 ljudi, od čega čak dve trećine nevine dece. I njegova kuća je, kaže on,  sravljena do temelja, a porodica mu je trenutno kod rođaka.

- Imam dva brata i pet sestara. Najmlađi ima samo sedam godina. Mnogo se plašim, jer se svi oni nalaze baš na severu gde se vode najstrašnije borbe. Ovo nije rat, ovo je genocid. Ja sam preživeo pet ratova i dobro znam kako se svi ti ljudi osećaju. Taj zvuk, sirene, odjeci bombi, miris paljevine... Mnogo je strašno. Porodica mi je rekla da više nema struje, interneta, nema čak ni vode ni dovoljno hrane. Kupuje se na dnevnom dnevnom nivou i čeka se po nekoliko sati u redu. Vode nema, jer mi koristimo vodu sa bunara. Pa, moj najstariji barat ide nekoliko kilometara dalje, da napuni balon, samo jedan balon, koji svima njima nije dovoljan ni za jedan dan - drhtavim glasom priča Abdulkadar i nastavlja:

- Situacija tamo je vrlo tragična. Teško mi je što ne komuniciram sa porodicom. Poslednje što su mi rekli, s obzirom da smo na mestu koje se stalno bombarduje, jeste da su živi i da je to jedino važno. U ratu sam izgubio čak 17 svojih prijatelja, vršnjaka, sa kojima sam odrastao. Mnogo mi je teško. Mi želimo samo mir i slobodnu zemlju, ali ja ne znam kako će se uopšte nastaviti život u našoj zemlji posle ovakve katastofe!