Prvo ste umorni, a onda krenete da kašljete uveče: Ako imate ove simptome, pazite se, možda imate oboljenje opasno po život

Načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu UKCS dr sci med Emilija Nestorović naglašava da bilo koji virus koji protrči kroz organizam može da napadne srce.

- Kad ste mlađi, kažete proći će, pa nekako nemate tu naviku da mirujete, a znamo da mirovanje glavno kada je pitanju virus. Glavni su odmor i mirovanje za oporavak tog pacijenta - savetuje ona.

Mlađa populacija da izbegava fizičku aktivnost

Ukoliko se desi da kovid 19 napadne organizam, Nestorović savetuje da je najbolje da ga odležimo. Govoreći o mlađoj populaciji, naglasila je da oni nikako ne treba da se bave fizičkom aktivnošću.

- Mlađa populacija kaže "nije mi ništa, i nastavlja dalje da se bavi fizičkom aktivnošću, a u tom trenutku se izlažu još dodatno fizičkom naporu, a to ostavlja najviše posledica. Ne kod svih, ali vi nikada ne znate da li ste vi neki od kandidata koji mogu u tom trenutku da dobiju oštećenje srčanog mišića i da, nažalost, postanu transport kandidati - ispričala je ona.

Kreće sa zamorom i kašljanjem

Govoreći o srčanoj slabosti, Nestorović je ocenila da je to "podmuklo oboljenje", jer su simptomi nespecifični.

- Prvi simptom koji pacijenti osećaju je umor. Vi ste samo umorni, imate blagi zamor i umor. Svako od nas u određenom trenutku zbog prevelike količine obaveza oseća to. Umorni smo. I uvek taj umor prepisujemo nečemu drugom, a ne da se radi o srčanom oboljenju. I, onda, nažalost, bolest se otkrije vrlo kasno - naglašava ona.

Samim tim zamorom, otežana je i teža fizička aktivnost. Zamor se dešava kada se penjete na prvi, drugi, treći sprat.

- Onda kasnije kada dođe do popuštanja, ljudi počinju da kašlju. To je suvi kašalj koji se najčešće javlja u toku večeri kada legnemo u krevet, a prija nam da podignemo jastuk jer pod silom zemljine teže kada imate loš srčani mišić, dolazi do zadržavanja tečnosti u samim plućima odnosno plućnim kapilarima - ispričala je ona.

Dalje nastavlja da počnu da otiču noge, a da se to pripisuje da je "možda od dužeg stajanja, ili nečeg drugog".

- Nakon toga mogu da krenu i i kompleksniji simptomi kao što su aritmije, pa se pacijentu vremenski, kako napreduje srčana slabost, fizička aktivnost sve više smanjuje. Odnosno, u početku ne mogu da trče, ne mogu da ide uz stepenice, kasnije ne mogu da rade neke kućne aktivnosti pa onda nažalost dolaze u stadijum da postoje tegobe u samom mirovanju i za neke svakodnevne aktivnosti kao što su tuširanje, oblačenje, jelo.. - naglašava Netorović.

Tada već dolazimo u krajnji stadijum kada, kako kaže, pričamo o pacijentima koji su za transplantaciju srca.

- Tu je važno da takve pacijente naše kolege na nivou primarne zdravstvene nege, pošalju na vreme u centar koji se bavi sa srčanom slabosti, jer prognoza je najbolja onda kada dobijete pacijenta u određenom vremenskom periodu kada je samo srce oslabilo. Vremenom nakon srca kao jednog glavnog pokretača, glavnog motora, dolazi do slabljenja drugih organa - jetre, bubrega, pluća.. a onda kada imate tu multiorgansku slabost transplantacija srca nije rešenje i pacijenti nažalost nemaju nikakve rešenje za dalje uspešno lečenje - naglasila je ona.